Prosečne globalne temperature znatno su porasle od industrijske revolucije, a poslednja decenija (2011-2020) bila je najtoplija decenija ikada zabeležena. Od 20 najtoplijih godina, 19 se dogodilo nakon 2000. godine.
Podaci Službe za klimatske promene Kopernikus pokazuju da je 2022. godina bila najtoplije leto i druga najtoplija godina ikada zabeležena. Većina dokaza ukazuje da je to posledica porasta emisije gasova staklene bašte (GHG) izazvanih ljudskom aktivnošću.
Zato međunarodna zajednica slaže se da globalno zagrevanje mora ostati znatno ispod povećanja od 2°C.
Zašto je EU-ova akcija zaštite klime važna?
Klimatske promene već utiču na Evropu na različite načine, u zavisnosti od regiona. One mogu dovesti do gubitka biodiverziteta, šumskih požara, smanjenja prinosa useva i povećanja temperatura. Takođe, mogu uticati na zdravlje ljudi.
EU je veliki emiter gasova staklene bašte
EU je 2019. godine bio četvrti najveći emiter gasova staklene bašte na svetu, nakon Kine, SAD i Indije. Udeo EU u emisiji gasova staklene bašte u svetu smanjio se sa 15,2% 1990. godine na 7,3% 2019. godine.
EU je ključni akter u pregovorima UN o klimatskim promenama i potpisnik Pariskog sporazuma. Svi članovi EU-a su takođe potpisnici, ali koordiniraju svoje pozicije i postavljaju zajedničke ciljeve za smanjenje emisije na nivou EU-a.
U okviru Pariskog sporazuma, EU se obavezala 2015. godine da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte u EU za najmanje 40% u odnosu na nivo iz 1990. godine do 2030. godine. U 2021. godini, cilj je promenjen na najmanje 55% smanjenje do 2030. godine i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Napori EU daju rezultate
Godine 2008, EU je postavila cilj da do 2020. godine smanji emisije za 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Emisije su smanjene za 24% do 2019. godine, a do 2020. godine za 31%, delimično zbog pandemije Covid-19. Novi ciljevi postavljeni su 2021. godine.
Evropski zeleni plan: postizanje nulte neto emisije do 2050. godine
Godine 2021, EU je postavila cilj klimatske neutralnosti, odnosno cilj nulte neto emisije do 2050. godine, što je zakonski obavezalo EU. Takođe je postavljen cilj smanjenja emisija za 55% do 2030. godine.
Cilj nulte neto emisije zasnovan je na klimatskom zakonu. Evropski zeleni plan je putokaz za postizanje klimatske neutralnosti EU-a do 2050. godine.
Takođe, EU radi na postizanju cirkularne ekonomije do 2050. godine, stvaranju održivog sistema hrane i zaštiti biodiverziteta i oprašivača.
Da bi finansirala Zeleni plan, Evropska komisija je u januaru 2020. godine predstavila Plan održivog investiranja Evrope, koji ima za cilj privući najmanje 1 bilion evra javnih i privatnih investicija u narednoj deceniji.
U okviru ovog plana, Fond za pravičnu tranziciju je namenjen za podršku regionima i zajednicama koje su najviše pogođene zelenom tranzicijom, na primer regionima koji su jako zavisni od uglja.
Elektrane i industrija
Kako bi smanjila emisije iz elektrana i industrije, EU je uspostavila prvo veliko tržište ugljenika. Pomoću Sistema trgovanja emisijama (ETS), kompanije moraju kupiti dozvole za emitovanje CO2, tako da manje zagađuju, manje plaćaju. Ovaj sistem obuhvata 40% ukupnih emisija gasova staklene bašte u EU.
Da bi usklađivala Sistem trgovanja emisijama sa ambicioznijim ciljevima Zelenog plana, šema je ažurirana kako bi se do 2030. godine smanjile emisije industrije za 62%. Revidirani Sistem trgovanja emisijama uključivaće sektore koji zagađuju, poput građevinarstva i drumskog saobraćaja od 2027. godine i pomorskog saobraćaja.
Redakcija
Građevinarstvo, poljoprivreda i upravljanje otpadom
Sektori koji još nisu obuhvaćeni Sistemom trgovanja emisijama, kao što su građevinarstvo, poljoprivreda i upravljanje otpadom, takođe će smanjiti emisije putem raspodele napora između zemalja EU. Da bi se održao korak sa ambicioznim paketom "Pripremljeni za 55", ciljevi smanjenja za ove sektore povećaće se sa 29% na 40% do 2030. godine.
Transport
Što se tiče drumskog saobraćaja, u junu 2022. godine, Evropski parlament je podržao predlog da se do 2035. godine postignu nule emisije CO2 iz novih automobila i kombija u EU.
Šumarstvo i upotreba zemljišta
EU takođe želi iskoristiti apsorpcionu moć šuma za borbu protiv klimatskih promena. U proleće 2023. godine, poslanici EP su glasali za ažuriranje pravila koja regulišu seču šuma i promenu korišćenja zemljišta (LULUCF). Novim pravilima će se do 2030. godine povećati EU karbonske rezerve za 15%.
Uvoz iz zemalja sa manjim ambicijama u pogledu klime
U aprilu 2023. godine, Parlament je usvojio pravila za mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika. To će nametnuti cenu ugljenika na uvoz iz industrija sa visokim nivoom emisije CO2 izvan EU, kako bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje sa manje ambicioznim ciljevima u pogledu klime.
Podsticanje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti
Energija je najveći izvor emisije gasova staklene bašte u EU. Unapređenje energetske efikasnosti i proizvodnja čistije energije pomažu EU da postigne svoje klimatske ciljeve i smanji zavisnost od uvoza.
Takođe, EU želi unaprediti energetsku efikasnost novim ciljevima, koje je Parlament podržao u septembru 2022. godine, sa ciljem smanjenja finalne potrošnje energije za 40% i primarne potrošnje energije za 42,5% do 2030. godine.
Poslanici EP će glasati o ciljevima za udeo obnovljive energije i energetsku efikasnost u narednim mesecima.
Stvaranje održive i cirkularne ekonomije do 2050. godine
Prelazak na karbonski neutralnu EU do 2050. godine u okviru Zelenog plana znači ponovno razmatranje celokupnog životnog ciklusa proizvoda, kao i promociju održive potrošnje i cirkularne ekonomije. To bi trebalo da dovede do smanjenja potrošnje resursa, manje otpada i manje emisija gasova staklene bašte.
Akcijski plan EU za cirkularnu ekonomiju obuhvata mere za:
Ambalažu i plastiku
Održive tekstilne materijale
Elektroniku i informacione i komunikacione tehnologije
Građevinarstvo i zgrade
Baterije i vozila
Lanac ishrane
Ključne sirovine
Popravku i ponovno kori
izvor: europarl.europa.eu
