Jedan način razmišljanja o tehnologiji blokčeina je kao o delu važne evolucije interneta, fazi koju neki nazivaju Web3. Web3 se često opisuje kao niz međusobno povezanih decentralizovanih aplikacija otvorenog koda koje pokreće arhitektura računarstva blokčeina. On nije istoznačan sa Metaverzom, koji je jednako okruženje otvorenog koda za virtuelnu stvarnost. Da bismo razumeli Web3, važno je razumeti njegove prethodnike.
Web1 se koristi da opiše internet od otprilike 1990. do 2004. godine. Tokom devedesetih i početkom 2000-ih, internet se sastojao od statičkih stranica koje bi korisnici povremeno čitali ili pregledali. Bio je to samo čitalački prostor, a korisnici interneta su bili samo potrošači informacija.
Web2 je naziv za trenutno stanje interneta, uz koje korisnici sada mogu da interaguju sa veb stranicama. Internet više ne prikazuje samo informacije, već se može menjati na osnovu preferencija čitača, a korisnici mogu da otpremaju sadržaj na veb sajtove drugih. Web2 je transformisao internet iz modela samo za čitanje u model čitanja i pisanja.
Web3 ima potencijal da promeni prirodu interneta sa mreža koje su u vlasništvu korporacija na mreže koje kontrolišu korisnici, uz održavanje funkcionalnosti Web2 koja ljudima danas prija. Takođe se može opisati kao model čitanja/pisanja/vlasništva. Korisnici mogu da upravljaju ovim mrežama zasnovanim na blokčeinu putem kripto-tokena. Kako se mreža širi, vrednost može da se nagomila zajednici kroz rastuću cenu tokena.
Zašto nam je potreban Web3
Prelazak sa Web1 na Web2 učinio je internet dinamičnim i zabavnim. Takođe je stvorio novi poslovni model za internet kompanije. Tek kada se taj model sazreo, ljudi su počeli da shvataju da je problematičan. Web2 kompanije poput Facebook-a i Google-a nude navodno besplatne usluge, ali postoji skrivena cena po pitanju privatnosti jer eksploatišu korisničke podatke. Kompanije su generisale milijarde dolara prihoda od oglašavanja tako što su te podatke pakovale za oglašivače kako bi kreirali ciljane marketing kampanje.
Redakcija
Više od 80% prihoda Google-a dolazi od reklama. Prikupljanjem informacija o korisničkim sklonostima, nesklonostima i pažnji, oglašivači mogu da plasiraju svoj marketinški materijal pred demografsku grupu koja je najverovatnije da će koristiti njihove proizvode ili usluge. Međutim, tehnike prikupljanja podataka nisu sve moralne ili čak legalne. Godine 2019. godine, Facebook je dobio kaznu od 5 milijardi dolara od Federalne trgovinske komisije SAD-a zbog kršenja privatnosti korisnika - najveću kaznu u istoriji agencije.
Kompanije veb 2.0 takođe mogu trenutno promeniti uslove korišćenja ili jednostavno zabraniti ljude koje im se ne dopadaju.
Ideja kuriranih vesti verovatno je povećala političku polarizaciju i doprinela opadanju mentalnog zdravlja širom sveta. Kompanije veb 2.0 optimizuju svoje sajtove da bi zadržale korisnike angažovanim. Drugim rečima, dizajnirane su da budu privlačne. Nažalost, to znači da korisnicima serviraju vrstu informacija koje je najverovatnije da će konzumirati, uključujući i senzacionalističke naslove poznate kao "clickbait". Efekti stalnog priliva osporavajućeg materijala na mentalno zdravlje sada su uobičajena oblast istraživanja, a česta upotreba društvenih medija povezana je sa problemima anksioznosti, depresije i niskog samopouzdanja.
Da li Web3 rešava ovo?
Decentralizovane aplikacije (dapp-ovi) nisu pod kontrolom jednog pojedinca, već kooperativnih upravljačkih struktura. Odluke ne donosi izvršni direktor, menadžer ili odbor direktora, već se dogovaraju zajednicom nosilaca tokena. Štaviše, odluke se ne donose iza zatvorenih vrata, već javno i dokumentuju na blockchainu.
Zamislite da svaka potencijalna poslovna odluka koju donose Facebook i Google mora biti predložena svojim korisnicima pre usvajanja. Većina verovatno ne bi se složila sa obimom prikupljanja podataka, zabranama i sadržajem koji podstiče podsmeh, kao što ga danas vidimo. Konceptualno, Web3 eliminiše mnoge od problema Web2 koji proizilaze iz njegove centralizacije.
Redakcija
Zašto to možda nije tako
Iako Web3 ima etos decentralizacije i očuvanja privatnosti, može se izneti snažan argument da nije panaceja za nedostatke trenutnog interneta. Prvo, Web3 nije toliko decentralizovan kako neki ljudi misle.
Uključenost javnosti u Web3 je mnogo veća nego u slučaju privatnih kompanija, ali suština ostaje ista. Dodatno, kod mnogih javnih blockchain projekata, jedini način da osnivači i rani investitori ostvare povraćaj ulaganja jeste da prodaju svoje tokene javnosti. U tom smislu, može se razmatrati da je Web3 kao kripto Divlji Zapad, mada sa boljim marketingom. I dalje funkcioniše na uglavnom neregulisanim dinamikama gde rani ulagači ostvaruju ogromne profite prodajom kasnijim učesnicima.
Još uvek se nalazimo u svetu Web2. FAANG akcije kompanija Facebook (sada Meta), Apple AAPL +2.2%, Amazon AMZN +0.9%, Netflix NFLX +3.5% i Google čine 10% vrednosti američkog berzanskog tržišta. Da li će Web3 biti poremećaj koji će dovesti do kraja internet divova?
U stvarnosti, Web3 je veoma daleko od dominacije na internetu. Cilj mnogih samoproklamovanih šampiona Web3 je da restrukturiraju internet sa korporativno vlasništvo na mreže kontrolisane od strane korisnika koristeći tehnologiju lanca blokova. U meri u kojoj se to uopšte dešava, daleko je više centralizovano nego što mnogi to prikazuju, a korisničko iskustvo često se doživljava kao nezgrapno u poređenju sa internet divovima koji su decenijama usavršavali svoje proizvode. Ipak, tehnologija sada postoji da restrukturira internet na način koji koristi korisnicima umesto kompanijama.
Redakcija
Izvor: Forbes
