Pred ovakvom ponudom sladokusci su u prilici da u svojoj poslastičarnici, ili kuhinji ako su vični spremanju kolača, podju na put oko sveta, od Madjarske, Austrije, Rusije, Francuske, Španije i – Turske. I uživaju u slatkim zalogajima, nekada rezervisanim za bogate i odabrane.
Možda su poslastičari nekada mogli da skrivaju recepte za poslastice koje su kao poseban specijalitet nudili gostima velikih hotela, što je pošlo za rukom Jozefu Dobošu ili Francu Saheru. Nasuprot tome, sada mnogima omiljeni kolač zaliven sa “tri mleka” (tri leće) iz Latinske Amerike brzo je preplivao okeane i mora i stigao do juga Balkana.
Današnji majstori za slatkiše i izbirljivi ljubitelji njihovih čokoladnih, voćnih i drugih “izmišljotina” sada su pet svetlosnih godina udaljeni od her Sahera i kolega. Čime možemo da se zasladimo, šta nam nude a šta bismo mogli da biramo, podsećamo u tekstu koji sledi.
Čokoladna boca šampanjca i torta sa čekićem
Poslastičarstvo je postalo umetnost. Ko bi danas “pao na glavu” od iznenadjenja da dobije čokoladom prelivenu “zaher tortu” ispod koje se kriju tamna kora i pekmez? Ne umanjujemo vrednost ovog slatkiša ni najmanje, ali priča je drugačija ako je torta kremasta, s jagodama u “kutiji od čokolade” koja se razbija prigodnim malim čekićem. Tu već ima više iščekivanja a i radosti i – zadovoljstva.
Da ne pominjemo bocu šampanjca, čokoladnu svakako, iz koje posle lupanja čekićem poteku “dukati” od čokolade.
Slatkoteka poslastice i iznenađenja spasavaju dobru liniju i dobar stas. Otkad to, kad slatkiši dodaju kilograme, pitaće odmah neko. Ako posle oduševljenja poklonom domaćica ili domaćin sa društvancetom podeli zaslad i svako dobije po jedno parče, to nije isto kao kada se napravi “domaća torta sa 15 jaja” i jede danima. Ništa bolje nego kada slatko iznenadjenje potraje kratko, a dugo se pamti i gleda na fotografijama.
Krofne, kao i čokoladni šampanjci i slični slatki, umetnički izrazi iz ponude Slatkoteke, pravi su reprezenti najpopularnijih dezerta 21. veka!
Kako su se sladili Egipćani i Stari Grci
Ali, svega ovoga ne bi bilo da se nekad davno u Starom Egiptu neko nije setio da umesi hleb, u njega doda med, suvo voće i orahe. I eto ga kolač. Nije baš nešto posebno, ali za početak dovoljno. S obzirom da ni jedno putovanje u prošlost ne može da prodje bez Starih Grka, evo i njih, pripisuju im se zasluge za slatkiš nalik na čizkejk, umućen na ostrvu Samosu u petom veku pre nove ere.
Svež sir, brašno i med su bili glavni sastojci, a kada se ispostavilo da je ova slatka kombinacija pun pogodak servirana je i učesnicima prvih Olimpijskih igara. Vekovi su prolazili, u 14. stoleću engleski kuvari su se razmahnuli muteći kilograme sira sa dodacima različitih ukusa, a onda početkom 20. veka američki poslastičari shvataju da bi sa krem sirom ovaj kolač mogao da se lakše priprema. I tako je nastala preteča američke verzije ove popularne poslastice.
Redakcija
Zapečeni krem, vafl i princes krofne
Oni koji bi zašećereni krem od sira radije zamenili čokoladnim kremom, mogu da se zaslade panj tortom uz koju Francuzi provode Božić pošto svečano urede kuću i predju u kuhinju da se pobrinu i za svečanu trpezu.
Naslednici Gala ponose se i krem bruleom, od vanile, posutim šečerom i zapečenim u malim posudicama da se površina karamelizuje. Francuski poslastičari ovaj dezert spremaju od 17. veka, pošto su ga ošacovali kod Engleza i Španaca, a vanilu zamenjivali viskijem, pistaćima, aromom čaja.
Otići u susednu Belgiju i ne probati čuveni (belgijski) vafl, nalik na bakin kolač, premazan kremom od maline je isto što i u Parizu ne videti Šanzelize. U Švedskoj, kažu upućeni, domaćini se hvale princes krofnama, mada ni kladka, švedska verzija braunija sa sušenom brusnicom u sredini, nije za zanemarivanje.
Klasične torte u novoj formi sa djumbir kolačićima
Iako bi deca, posebno kada se izmore u igri i u želji da brzo utole glad, uvek glasala za mafine, koje su “patentirali” Velšani u desetom veku. Ne zaboravimo i neke ozbiljnije poslastičarske poduhvate. Dakle, torte koje su postajale bogatije i ukusnije kako su namirnice, poput putera, badema, oraha, jaja, čak i mleka u prahu za koje su zaslužni KInezi, ulazile u kuhinje.
Na njima savremeni poslastičari grade svoje “kreacije sa čekićima”, uz kolačiće sa djumbirom i cimetom. Švarcvald torta je jedna od najčuvenijih, ako ne i najčuvenija medju 500 vrsta nemačkih torti, u kojima dominiraju čokolada i šlag. Švarcvald – uz dodatak višanja, nastala je u okolinu Štutgarta, ali danas je ima i širom sveta.
Ne zna se ko je prvi napravio baklavu
Šesnaestogodišnji Franc Saher imao je sreću da kao šegrt poslastičara na dvoru spasava čast svog šefa koji se razboleo kada nije trebalo, uoči velikog slavlja vojvode za koga je radio. Od njega se očekivalo da napravi nešto posebno i obori goste s nogu. Igrao je na sigurno, umutio je jaja, puter, čokoladu, ispekao koru, premazao je marmeladom i prelio crnom čokoladom. I proslavio se.
Za baklavu ne znamo kome da čestitamo u Turskoj, nema dovoljno verodostojnih podataka, sem da je prvi put smotana, ispečena i zalivena šećernim sirupom u carskoj kuhinji u palati Topkapi u Istanbulu. Za ratluk je zaslužani Ali Muhidin Haki Bekir, koji je u 18. veku skuvao šečer sa pirinčanim skrobom, ohladio masu, isekao u kockice i uvaljao u prah šečer.
Tortice su dovoljne da nam zaslade život
Rusi su ponosni na sirniki i medovik, indijskim i peruanskim krofnama ime kaže odakle su, Kinezi rado ponude “zmajevu bradu”, dezert od susama, kikirikija i kokosa. Novi Zeland i Australija ima Pavlovu tortu, po poznatoj ruskoj balerini. Popsi na štapićima su širom planete postali zgodno posluženje, jer se lako služe i još lakše jedu.
U suštini, internet je postao jedan veliki kuvar na kome se mogu naći recepti za pomenute i još ko zna koliko kolača i poslastica.
Ipak, ne zaboravite da preterivanje, pogotovo u zaslađivanju šteti zdravlju. Iako smo milion puta pročitali da čokolada usrećuje i da su Švajcarci najsrećniji narod u svetu. Slatki zalogajčići dva-tri puta nedeljno,, kažu stručnjaci, dovoljni da zaslade život. I deci i odraslima.
