Izložba Bora Iljovski: Pomereni redosled, koja će biti otvorena 23. septembra u 17 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, predstaviće deo stvaralaštva slikara čiji je umetnički opus označavan i kao jedan od najcelovitijih i najoriginalnijih u srpskom slikarstvu druge polovine prošlog veka i početka 21. veka. Ovom prilikom publika će moći da vidi dela iz Legata Bore Iljovskog, koji je umetnik testamentom prepisao Muzeju savremene umetnosti. Autorka koncepcije izložbe je Svetlana Mitić, muzejska savetnica MSUB.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, ovim povodom je rekla: “Sam Legat broji 65 slika i preko 1.000 crteža, ali i stan u kome je umetnik živeo i stvarao sve do svoje smrti. Ova dela, zajedno sa onima koje je Muzej savremene umetnosti već posedovao u svojoj kolekciji, čine jednu impresivnu celinu, koja omogućava studiozan uvid u svu slojevitost ovog po mnogo čemu specifičnog umetničkog opusa”.
Marijana Kolarić je istakla da će se novi rezidencijalni umetnički program održavati u stanu koji je Bora Iljovski ostavio Muzeju savremene umetnosti: “S obzirom da je deo testamenta bio i stan umetnika, rešili smo da stvorimo novu mogućnost za Muzej i stan namenimo budućem rezidencijalnom programu. Trenutno je u fazi sređivanja i opremanja upravo za tu namenu, i u toku sledeće godine planiramo da započnemo ovaj program i ugostimo mnoge strane umetnike. Po principu reciprociteta, ideja nam je da, u komunikaciji sa drugim rezidencijalnim programima u inostranstvu, dobijemo mogućnost da naši umetnici budu poslati na neki inostrani rezidencijalni program”.
Svetlana Mitić, autorka koncepcije izložbe, o izboru radova ističe: „Na samoj izložbi ćemo videti dela koja su izbor iz Legata. Dakle, Izložba obuhvta petnaest dela nastajalih u vremenskom rasponu od Borinig ranih izlagačkih godina kada nastaju dela Lovac u jesen, Ruka mehaničara itd, pa do perioda zrelih ostvarenja nastajalih tokom osamdesetih godina, a koja su pored ostalog karakteristična i po većim dimenzijama, najčešće 200x300 cm koja se u opusu umetnika, ustaljuju kao format tokom 80-ih godina prošlog veka. Borin stvaralački postupak odlikuje naglašena serijalnost, što u našoj umetnosti toga vremena predstavlja jedinstvenu pojavu, a čemu je kao bitnoj odlici njegovog stvralaštva dat poseban prostor na ovoj izložbi. Kroz izložbu se može sagledati proces razrađivanja i modifikovanja pojedih karkterističnih formi kao štu su motiv slova, brojeva, nota, potom kompozicije sa geometrijski prečišćenim motivima, Blok 45, U kvadratu idr. Namera je upravo i bila da se izdvajanjem pojedinih dela iz Legata, akcentuju najviši dometi u njegovom stvaralaštvu“.
Svetlana Mitić je, kada je reč o delu Bore Iljovskog, istakla: „Mislim da bi trebalo pomenuti i jedan segment Borinog rada, koji likovni kritičari manje pominju, a svakako otkriva mnogo o samom umetniku, a to je potreba za humorom, poigravanje sa nazivima dela, obrtanje njihovog značanja i često dovođenje do apsurda. Ta potreba da nazivi dela budu lišeni pre svega akademske ozbiljnosti, vrlo su simptomatična za njegov rad, i možda na prvi pogled podržavaju stereotip o umetniku kao velikom detetu koje se igra. Međutim, kada se odrasli ljudi igraju, i posebno znajući Borino detinjstvo, onda se to obično ne vezuje za srećno detinjstvo, već više za neka traumatična iskustva. Sam umetnik u pojedinim intervjuima govori, vrlo škrto, o tome da ta potreba za poigravanjem i dvosmislenošću u nazivima dela u početku jeste bila igra, da bi kasnije usled sve veće ozbiljnosti koja ga je okruživala poprimala karkteristike ozbiljne ironije i komentara društvenih pojava.“
Izborom iz Legata, na izložbi Pomereni redosled, gde su pored ostalih predstavljena i dela Odi- se- jada (1990), Posledice oštrog vetra (1990), Pomereni redosled (1979), akcentovani su najviši dometi stvaralaštva Iljovskog, koje kao jedan izolovan autorski opus postiže vrednost da slikarstvo učini mogućim i izvan ustaljenih podela kao što su figuracija–apstrakcija ili dekorativnost – čista umetnost, kako zapaža B. Dimitrijević.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 5. novembra 2024. godine.
Bora Iljovski rođen je 17. jula 1942. godine u mestu Drenova u blizini Florine (Egejska Makedonija) kao treće dete oca Ilije i majke Aleksandre, koju nije zapamtio. Do sedme godine živi sa babom Dimitrom i dedom Petrom u rodnom mestu, da bi nakon završetka građanskog rata u Grčkoj bio primoran, kao i većina njegovih sunarodnika, da napusti Grčku i nastavi život u drugoj zemlji.
Detinjstvo provodi kao izbeglica u Poljskoj, a 1956. definitivno dolazi u Jugoslaviju, odnosno Beograd, gde nastavlja školovanje. Najpre upisuje umetničku školu u Novom Sadu, koju ubrzo napušta, da bi potom, 1961, upisao Likovnu akademiju u Beogradu. Na istoj akademiji školovanje nastavlja na poslediplomskim studijama u klasi profesora Đorđa Bošana (kao jedini student) koje završava 1968.
Prvu samostalnu izložbu radova na papiru priredio je u Galeriji Grafičkog kolektiva 1968. a iste godine predstavio se i samostalnom izložbom slika u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu. Od tada, pored samostalnih izložbi, učestvovao je i na značajnim domaćim i međunarodnim izložbama.
U njegovoj izlagačkoj delatnosti izdvajaju se učešće na 41. Bijenalu u Veneciji 1982. gde je zajedno sa Editom Šubert i Andražom Šalamunom, u selekciji Ješe Denegrija, predstavljao jugoslovensku savremenu umetnost, kao i učešće na izložbi U gudurama Balkana 2003. u Kaselu, gde izlaže na poziv kustosa Renea Bloka.
Dela Bore Iljovskog nalaze se, pored brojnih domaćih i inostranih privatnih kolekcija, u zbirkama značajnih muzeja i galerija: u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Nacionalnoj galeriji u Berlinu, Muzeju likovnih umetnosti u Budimpešti, Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banja Luci, Muzeju Zepter u Beogradu, kao i mnogim drugim.
Bora Iljovski preminuo je 14. oktobra 2013. godine u Beogradu.
