Značajan rast modne industrije ostaje neuporediv sa milijardama godišnjih prihoda koji se generišu uprkos velikim zabrinutostima u vezi sa životnom sredinom – posebno u vezi sa brzim promenama modnih trendova poznatih kao brza moda.
Rasipanje vode ostaje jedan zabrinjavajući aspekt koji se odnosi na brzu modu. Proizvodnja odeće neosporno zahteva ogromnu količinu vode. Na primer, za proizvodnju samo jedne pamučne majice potrebno je oko 2.700 litara vode jer uzgoj pamuka predstavlja jedan takav tip za koji su neizbežno potrebne ogromne količine upotrebe vode za navodnjavanje. Istovremeno, procesi farbanja zahtevaju skoro 200 litara vode po proizvedenom kilogramu.
Ovo nameće alarmantne posledice za našu planetu koje proizilaze iz nesmanjene prakse brze mode. Modna odeća po tako pristupačnim cenama može izgledati previše dobra da bi bila istinita, a nažalost u većini slučajeva jeste.
Industrija brze mode nas možda dovodi na opasan put sa svojim prekomernim korišćenjem resursa sveže vode koja se procenjuje na oko 79 milijardi kubnih metara godišnje!
Da stavimo ovu statistiku u perspektivu; njegov dovoljan kapacitet vode ekvivalentan je punjenju skoro 32 miliona olimpijskih bazena! Tamna strana svih ovih pogodnosti leži pod zemljom unutar hemijskog zagađenja koje nastaje tokom procesa proizvodnje odeće prepunog boja, rastvarača i završnih obrada potencijalno opasnih kako po ljudske živote, tako i po bezbednost životne sredine.
Sintetičke tkanine poput onih napravljenih od proizvoda na bazi nafte, poput poliestera, dodatno pogoršavaju ovu globalnu krizu tako što proizvode gasove staklene bašte koji u velikoj meri doprinose klimatskim promenama. Još gore dolazi kada poliesterska odeća dođe u kontakt sa ciklusima pranja jer stvara sićušna mikrovlakna koja završavaju u našim okeanima i nanose štetu tako što ih proguta morski život, ugrožavajući njihovo dobrobit dugoročno.
Problem otpada u modnoj industriji Brza moda je značajno doprinela rastućoj krizi otpada širom sveta. Brzi obrti u dizajnu dovode do toga da ljudi odbacuju odeću nakon samo nekoliko upotreba, što dovodi do značajnih količina otpada godišnje - procenjenih 81 funtu po pojedincu samo u Americi!
Osim toga, otpad tekstila tokom proizvodnje značajno doprinosi deponovanju i spaljivanju – što je ekvivalentno jednom kamionu za smeće u sekundi. Međutim, postoje rešenja u održivim modnim praksama koje uključuju korišćenje ekološki prihvatljivih materijala kao što su organski pamuk i reciklirani poliester, uz kreiranje odeće za izdržljivost, a ne za prolaznost; podsticanje dugoročnih ulaganja potrošača u odeću visokog kvaliteta, a ne u kratkotrajne trendove.
Principi cirkularne mode takođe moraju postati centralni u industriji kroz ponovnu upotrebu odeće ili njihovu prenamenu na kraju životnog veka umesto da ih odlažu na deponije ili spalionice. Nije tajna da je brza moda imala štetan uticaj na našu okolinu tokom godina. Dok potrošači nastavljaju da kupuju jeftino napravljene predmete proizvedene vrtoglavom brzinom, deponije širom sveta pune se odbačenom odećom alarmantnom brzinom.
Borba protiv ovog trenda i smanjenje otpada koji stvara kultura potrošača što je više moguće znači promenu našeg pristupa kada je u pitanju ono što nosimo. Umesto da stalno kupujemo nove komade koji će nam trajati samo jednu sezonu (ako i toliko dugo), važno je da ulažemo u kvalitetnije odevne predmete dizajnirane sa dugotrajnošću.
Bilbord
Naravno, ovo samo po sebi neće rešiti sve probleme u industriji - kompanije takođe moraju da urade svoj deo kroz promovisanje kružnih modnih praksi i održivije nabavke materijala - ali je to ipak presudno. Promjenom našeg razmišljanja i odabirom održivih modnih praksi možemo pomoći u smanjenju potražnje za brzom modom i na taj način ohrabrujući kompanije da preduzmu korake ka većoj održivosti.
Gledajući unapred, moramo nastaviti da istražujemo i sprovodimo strategije koje će pomoći u ublažavanju štete koju izaziva brza moda na našoj planeti. Od smanjenja tekstilnog otpada preko reciklaže do edukacije potrošača o uticaju njihovih izbora, postoji mnogo mogućnosti za sve nas da napravimo razliku.
