Danas neizostavni modni detalj, sredstvo informacija, budilnik, merač pritiska i pulsa i još mnogo toga, a nekada revolucionarna ideja. Kako je izgledao napredak sata kroz istoriju i koje su to zanimljivosti vezane za njega za koje možda nismo svi čuli?
U nastavku teksta saznajte za koje to karakteristike časovnika ne znamo da postoje, a trebalo bi i otkrijte ko je prvi napravio sat; Srbin ili Švajcarac!
#1 Ručni satovi su popularizovani tokom Prvog svetskog rata
Ručni satovi bili su prvobitno namenjeni isključivo ženama i smatrani su generalno ženstvenom pojavom. Mnoge kraljice i žene iz visokog društva na poklon su dobijale skupe satove kao simbol statusnog položaja.
Sve do početka Prvog svetskog rata, muškarci su nosili samo džepne satove, međutim kako je to u ratnim uslovima postalo nepraktično iz brojnih razloga, ručni satovi su naišli na skok u popularnosti.
Tada su muški satovi nošeni na unutrašnjoj strani ručnog zgloba kako bi gledanje na sat bilo moguće i prilikom nošenja oružja bez dodatnih pokreta i skretanja pažnje.
Ovi satovi su dalje unapređeni u vojne svrhe, pa na primer dolazimo do podatka da su Seiko satovi proizvedeni u Japanu (tokom Drugog svetskog rata) do 1938. godine dostigli brojku od čak 1.2 miliona časovnika proizvedenih na godišnjem nivou.
#2 Prvi sat ima preko 3500 godina
Sat je jedan od najstarijih ljudskih pronalazaka i nesumnjivo jedan od najznačajnijih. Prvi dokumentovani časovnik bio je sunčani sat i nastao je u Egiptu između 1500. i 2000. godine p.n.e.
Prvi prilično tačni časovnici su satovi na tornjevima iz 13. veka izrađeni za kaluđere u Severnoj Italiji.
Najraniji stoni satovi koji su preživeli do danas su satovi iz sredine 16. veka iz metalurških gradova Nirnberga i Augzburga.
Interesantan podatak za istoriju časovnika je taj da je davne 1404. godine srpski monah Lazar Crnorizac (Hilandarac) napravio prvi mehanički sat u Rusiji. Radi poređenja, prvi švajcarski časovničarski esnaf osnovan je 1601. godine.
Sledeći značajan razvoj javlja se 1657. godine sa pronalaskom sata sa klatnom.
Razvoj elektronike u 20. veku doveo je do pojave satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme se na njima merilo na različite načine, na primer pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata.
U 21. Veku, usled promene modnih trendova, sat postaje više modni detalj nego sredstvo merenja vremena.
Danas se sve češće analogni satovi odbacuju kao posledica digitalizacije i menjanja navika kao posledica iste.
#3 Najbolji vodootporni satovi mogu da izdrže dubinu do čak 6000 metara
Danas vodootporne satove uzimamo zdravo za gotovo, ali ova karakteristika nije uvek bila tako prisutna kao sada. “Rolex” je 1926. godine proizveo prvi vodootporni sat pod nazivom Rolex Oyster. On je bio hermetički zatvoren i zašrafljen drugim komponentama. Da bi dokazao da je ovaj sat zaista vodootporan, “Rolex” ga je stavio oko vrata Mercedes Glice, koja je postala prva žena koja je preplivala Lamanš (Engleski kanal).
Kompanije “Omega” i “Rolex” se konstantno utrkuju za prvo mesto u ovoj kategoriji i “Rolex” trenutno vodi! Ubedljiv rekord “Rolex” je postigao kada je sat zakačen za podmornicu dostigao dubinu od čak 10 916 metara (mada neki osporavaju ovaj eksperiment argumentom da taj model sata nije pušten u globalnu prodaju).
#4 Sat na Mesecu
“Omega Speedmaster” bio je zvanični sat Apollo misija koje je sprovodila NASA i ujedno prvi sat na Mesecu.
Tokom misije Apollo 11 ovaj sat su nosili i Nil Armstrong i Baz Oldrin. Nil Armstrong je svoj sat ostavio u letelici, tako da je sat koji je nosio Baz Oldrin zapravo postao prvi sat na Mesecu.
1970. godine spasio je misiju Apollo 13 prilikom koje je došlo do eksplozije. Astronaut Džek Svajgert je upotrebio svoj “Speedmaster” kako bi precizno izmerio četrnaest sekundi, koliko je tačno bilo potrebno da bi se letelica vratila na sigurnu putanju ka Zemlji.
Isti model 1968. godine uspešno je posetio i Severni pol zajedno sa istraživačima.
#5 Kazaljke na satovima u prodavnici nisu slučajno nameštene na 10:10
Gotovo svim satovima je ova karakteristika zajednička. Ako ste mislili da je ovo slučajnost, prevarili ste se!
Razlog zašto je jedna kazaljka sata skoro uvek na broju 10, a druga na broju 2 ima pre svega veze sa ljudskom psihom.
Naime, cilj ovog marketinškog trika je da ljude asocira na osmeh i tako proizvede pozitivnu reakciju kod potencijalnog kupca.
Međutim, postoji još nekoliko prednosti ove pozicije kazaljki na satu. Jedna od njih je to što se kod većine satova logo nalazi na sredini sata i ovakvim pozicioniranjem kazaljki on je u potpunosti vidljiv posmatraču. Takođe to ostavlja otvoren prostor za druge detalje koje proizvođač želi suptilno da naglasi.
Sve u svemu, pronalazak sata je jedan od najvećih u ljudskoj istoriji. Od početka svog postojanja čovek je imao potrebu za merenjem vremena i nastanak sata je bio neizbežan, bilo da je to sunčani, peščani, zidni, ručni ili bilo koji drugi.
Ovim zanimljivostima podsećamo Vas na moć ljudskog uma da inovacijama sebi olakša život, ali i na to koliko zanemarujemo značaj nekih pojava usled njihove široke prisutnosti.
