Većina mama se trudi da njihovi mališani uvek izgledaju kao da su upravo izašli sa modne piste, ali da im odeća istovremeno bude udobna i praktična. Međutim, u prošlosti je dečija garderoba imala nešto drugačije funkcije.
Morala je biti pre svega pristojna i praktična za često pranje, a stilovima i bojama se nije posvećivalo toliko pažnje kao što je danas slučaj.
Ukoliko ste roditelj, a pogotovo roditelj ženskog deteta, jer znamo da su one malene dive, sigurno vam je stalo da pronađete udobne trenerke koje devojčice vole, kvalitetne patike za igru i sve ostalo u čemu će se dete osećati prijatno.
A evo o čemu su sve roditelji morali da brinu nekada.
Otkriće pantalona – početak promena u dečijem odevanju
Do sredine 19. veka je bilo uobičajeno da dečaci i devojčice budu obučeni u istu garderobu. Uglavnom su to bile dugačke haljine i podhaljine. Ove haljine nastajale su u krojačkim radnjama i deca su ih nosila zajedno sa čipkanim okovratnicima. Okovratnici su bili deo svakodnevne dečje nošnje, iako danas nama deluju kao veoma svečan asesoar.
U istim radnjama u kojima su majke nabavljale potkošulje i haljine, koje su bile neizostavni deo dečje garderobe, moglo se kupiti i platno za pelene za najmlađe. Sva dečija odeća i pelene pravile su se od belog pamučnog platna.
Početkom 1860. godine, javnosti su predstavljene prve pantalone za dečake od sedam do četrnaest godina, koje su bile nalik pantalonama koje su nosili odrasli muškarci. U decenijama koje su usledile postale su veoma popularne zbog svoje praktičnosti, te su se postepeno pravile za sve ranije i ranije uzraste.
Ubrzo nakon toga su za devojčice i mlađe dečake počeli da se proizvode veoma praktični odevni komadi koje je danas nezamislivo nemati – bodiji.
U početku se to smatralo poprilično kontroverznim jer osobe ženskog pola nikako nisu smele da nose pantalone. Ipak, vremenom stanovljeno je da je u ovom slučaju to u redu, jer su uvideli koliko je ovaj odevni komad paktičniji i bezbedniji za malu decu.
Ipak, dečija odeća je, kao i odeća za odrasle, najviše zavisila od društveno-političkih faktora. Tako je na primer odeća u Srbiji vekovima bila pod uticajem Otomanskog carstva, te su žene i devojčice morale biti smerno obučene – marame koje pokrivaju kosu i dugačke suknje su se podrazumevale.
Ko treba da nosi roze – dečaci ili devojčice?
Deca su do prve polovine dvadesetog veka sve do svoje šeste ili sedme godine uglavnom nosila bele haljine. Neko bi pomislio da je izbor pao na belu boju zbog toga što ona asocira na na dečju nevinost, ali u pitanju je daleko praktičniji razlog.
Naime, beli pamuk je mogao lako da se otkuva i izbeli ukoliko ga deca uflekaju, a svi znamo da mala deca nisu poznata po svojoj urednosti. Tek kada je bilo vreme za polazak u školu deca bi počinjala da nose odeću u boji.
Verovali ili ne, u početku je roze boja bila predviđena za dečake.
Plava je zato bila namenjena devojčicama jer se uglavnom tada plava boja povezivala sa Bogorodicom i njenom nežnošću te je zato imala “žensku” konotaciju.
S druge strane, roze boja je povezivana sa crvenom na koju se gledalo kao na snažnu i jaku jer koja asocira na krv i hrabrost, pa je samim tim “muškija” boja. Stručnjak za boje Gavin Evans ističe da su krajem 19. i početkom 20. veka majke savetovane da dečake oblače u roze jer će oni onda izrasti u snažnije muškarce.
Ta pravila važila su sve do tridesetih godina prošlog veka kada je situacija počela da se menja. Modni magazini su počeli da predstavljaju roze boju kao poželjniju za žene, a plavu za muškarce i to se ubrzo proširilo i na dečiju garderobu.
Dolazak savremene odeće za decu
Već 1940-ih devojčicama i tinejdžerkama bilo je dozvoljeno da nose pantalone u gotovo svakoj svakodnevnoj prilici. Mnogi modeli pantalona, jakni i košulja su od tada, pa sve do danas, po svojim krojevima ostali univerzalni i uniseks.
Sa dolaskom baby boom generacije i poliestera koji predstavlja jeftin, univerzalni materijal, krajem pedesetih i početkom šezdesetih, dizajn odeće za decu i tinejdžere postao je unosan posao i proizvodnja garderobe se omasovila.
Prvo su počeli da se kopiraju odevni predmeti pop i rok zvezda koje su bile popularne među mladima tog vremena -Elvisa i Bitlsa najviše. Nešto kasnije počinje hipi pokret koji je doneo smelije krojeve. Oni nisu odmah naišli na odobravanje starijih generacija i konzervativaca.
Tinejdžeri su počeli masovno da se oblače u šarene majice psihodeličnih boja, mini suknje i upadljive kožne jakne i čizme. Hipi pokret predstavljao je bunt, kreativnost, alternativne životne stilove i želju mladih da budu shvaćeni ozbiljno.
Po završetku hipi pokreta, sedamdesetih su nastupili nešto svedeniji krojevi, zatim disko osamdesetih, a od tada se stilovi stalno smenjuju i dečija odeća ide u korak sa odećom odraslih i prati smene trendova koje se s razvojem tzv. brze mode događaju sve brže i brže.
Kako da obučete svoje dete danas?
Sigurno se pitate kako da obučete svoje dete danas pored toliko boja, krojeva i stilova koji su vam na raspolaganju. U nastavku možete pročitati nekoliko saveta koje su dali drugi roditelji i za koje verujemo da će vam biti od koristi!
- Birajte samo prirodne materijale – u pamučnim stvarima će dečija koža moći da diše. Ovo ne važi jedino za pojedine sportske komade odeće, za koje je ponekad bolje da budu od vodootpornog materijala.
- Samo udobna i praktična odeća – trenerke i udobne pantalone sa džepovima su najbolji izbor za decu koja su uvek u pokretu, nemojte ih utezati u neudobne i uske stvari – biće vremena u budućnosti kada će to morati da nose.
- Proverite uvek vremensku prognozu – ne želite da dete pokisne ili mu bude prevruće ili prehladno u školi.
- Izbegavajte istaknute natpise brendova i markiranu garderobu – nije uvek dobro kada se dete previše ističe i to ga može dovesti do neprijatnosti. Druga deca umeju biti surova.
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio zanimljiv, kao i da će vam koristiti saveti kako da pametno i praktično obučete svoje dete.
