„Good to know“ je nova serija edukativnih video snimaka o nuklearnoj nauci i njenom doprinosu rešavanju globalnih problema koja će se emitovati na Discovery kanalu. Ova serija je deo nove saradnje Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i Warner Bros. Discovery-a.
Video snimci će se prikazivati u više od 30 zemalja, i na taj način će dopreti do 44 miliona domaćinstava širom Evrope, Bliskog Istoka i Afrike. Prvih pet kratkih filmova, koje je zajednički kreirao video tim IAEA i urednički tim Warner Bros. Discovery-a, na jednostavan način objašnjava kako se radijacija može bezbedno koristiti za rešavanje nekih od najvažnijih globalnih problema:
- Mikroplastika u okeanima (snimano u Monaku)
- Sve veći teret borbe protiv raka (snimano u Indiji)
- Nesigurnost u snabdevanju hranom (snimano u Austriji)
- Nestašica vode zbog klimatskih promena (snimano u Austriji i Kostariki)
- Industrijsko zagađenje (snimano u Češkoj)
Svaki od ovih filmova traje oko jednog minuta i biće emitovan na televiziji i internetu u okviru serije „Good to know“, koja istražuje prednosti nuklearne nauke i tehnologije.
U budućim epizodama serije biće obrađene teme poput uloge nuklearne nauke u razvoju, posebno u kontekstu klimatskih promena – merenje sposobnosti obalnih područja da apsorbuju ugljenik, praćenje zakiseljavanja okeana, biološka kontrola štetočina bez upotrebe hemikalija, kao i detalji o ključnim programima IAEA usmerenim na borbu protiv zagađenja plastikom, suše i gladi.
Filmovi su snimljeni u saradnji sa dvanaest laboratorija za nuklearne nauke i primene IAEA, koje razvijaju i dele nuklearne tehnike sa zemljama širom sveta. Pogledajte trominutni film o ovim laboratorijama na linku.
Generalni direktor IAEA Rafael Mariano Grosi izjavio je: „Ljudi nas prepoznaju kao čuvara nuklearne bezbednosti, zaduženog za unapređenje bezbednosti i zaštite u mestima poput Fukušime, Irana ili Ukrajine. Međutim, mnogi nisu svesni neverovatnog potencijala nuklearne nauke da napravi značajne promene u životima ljudi – od pomoći poljoprivrednicima da dobiju bolje useve, do poboljšanja tretmana za pacijente obolele od raka i zaštite prirodnih resursa. Kako posledice klimatskih promena postaju sve očiglednije, važno je da javnost zna da postoji nada. Nauka, kao i uvek, nudi rešenja za mnoge ključne izazove.“
Najat Mohtar, direktorka Odeljenja za nuklearne nauke i primene IAEA, dodala je: „Oduševljena sam što se rezultati vitalnih istraživanja naših laboratorija sada dele na renomiranom Discovery kanalu. Nauka je ključna snaga za dobrobit sveta, a nuklearna nauka pruža neverovatne inovacije koje pomažu zemljama da ostvare svoje razvojne ciljeve.“
Džejmi Kuk, izvršni potpredsednik i generalni direktor za Centralnu Evropu, Bliski Istok i Tursku, rekao je: „Oduševljeni smo što će naši gledaoci sada imati priliku da saznaju više o tome kako se nuklearna nauka koristi na inovativne načine za unapređenje života i postizanje ciljeva održivosti životne sredine. Smatramo da je naša dužnost da iskoristimo našu stručnost i snagu pripovedanja kako bismo osvetlili priče koje pozitivno utiču na naše zajednice i gledaoce. To je deo naše strategije za društvenu dobrobit – koristimo medije za dobrobit svih.“
Dodatne informacije o temama:
Ciljano suzbijanje gladi pomoću nuklearnih tehnika
Globalna glad i dalje predstavlja ozbiljan izazov koji pogađa milione ljudi širom sveta. Međutim, nuklearna nauka nudi inovativna rešenja, poput oplemenjivanja biljaka korišćenjem gama zraka za izazivanje mutacija, čime se stvaraju poboljšane sorte biljaka sa poželjnim osobinama poput otpornosti na sušu i bolesti. Uz pomoć genetskih markera, nuklearni naučnici sada mogu brže identifikovati ove osobine, eliminišući potrebu za višegeneracijskim testiranjem. IAEA razvija alatke koje će biti deljene sa zemljama, pomažući poljoprivrednicima da stvore otpornije useve i unaprede globalnu sigurnost u snabdevanju hranom. Od svog pokretanja 2023. godine, IAEA-ov program Atoms4Food podržava poljoprivrednu transformaciju u zemljama širom sveta.
Ciljano rešavanje suše pomoću nuklearnih tehnika
Praćenje kretanja kišnih kapi od suštinskog je značaja za razumevanje vodenog ciklusa i upravljanje vodenim resursima. Nuklearni naučnici u IAEA laboratorijama i širom sveta prikupljaju kišnicu sa stanica globalno, analizirajući njen jedinstveni izotopski potpis kako bi pratili gde završava. Ovi podaci pomažu u razumevanju kako se voda obnavlja i kako da se zaštite ključni izvori vode. Ove informacije su posebno važne u kontekstu klimatskih promena. Omogućavaju vladama da identifikuju i zaštite ključna područja kako bi se sprečile suše i obezbedila dostupnost vode za buduće generacije.
Ciljano lečenje raka pomoću nuklearnih tehnika
Više od polovini pacijenata obolelih od raka biće potrebno radioterapijsko lečenje, ali tradicionalno, ono nije bilo dovoljno precizno kao hirurgija, što je dovodilo do većeg broja nuspojava. Jedno obećavajuće rešenje je stereotaktična radioterapija, koja omogućava lekarima da precizno ciljaju tumore sa milimetarskom tačnošću, čineći je u mnogim slučajevima jednako efikasnom kao hirurgija. Ovaj inovativni pristup trenutno se testira kod neoperabilnog raka jetre, pružajući opciju pacijentima koji ne mogu da podnesu operaciju. Ovo omogućava brže i efikasnije tretmane sa manjim brojem nuspojava, a u nekim slučajevima može čak produžiti život pacijenata sa uznapredovalim rakom. IAEA-ov inicijativa „Zraci nade“ pokrenuta je kako bi se povećao pristup radioterapiji širom sveta.
Usmeravanje na zagađivače pomoću nuklearnih tehnika
Zagađenje predstavlja značajan ekološki izazov, ali nuklearne nauke nude inovativna rešenja. Linearni akceleratori stvaraju elektronske zrake koji razgrađuju štetne zagađivače. Ovi elektronski zraci su posebno korisni u tretmanu industrijskog otpadnog voda, gde je teško ukloniti složene hemikalije tradicionalnim metodama. Radijacija iz zraka razbija hemijske veze u ovim zagađivačima, omogućavajući prečišćavanje vode i sigurno puštanje u okolinu.
Ciljano istraživanje mikroplastike pomoću nuklearnih tehnika
Mikroplastika su sitne plastične čestice koje su postale veliki zagađivač u okeanima. Kako bi se razumelo kako mikroplastika utiče na morski život i ljude, nuklearni naučnici koriste nuklearne tehnike, kao što su radio-traceri, kako bi pratili ove čestice kroz lanac ishrane. Iako je ovo istraživanje još u fazi početka, ono pruža nadu za sticanje uvida u ekološke posledice mikroplastike, što će pomoći u pronalaženju rešenja za smanjenje zagađenja. Ovo istraživanje je važan korak u rešavanju rastućeg problema zagađenja plastikom, koje i dalje šteti ekosistemima širom sveta.
Ove godine, vodeći program IAEA za plastiku, NUTEC Plastics, postigao je značajne istraživačke rezultate, potvrđujući prisustvo mikroplastike u Antarktiku kroz studiju sa argentinskim istraživačkim stanicama, uz podršku IAEA-ovih laboratorija za morske ekosisteme u Monaku. Inicijativa je proširila svoju mrežu laboratorija na 100 zemalja, unapređujući globalno praćenje i istraživanje zagađenja plastikom. Takođe su razvijena inovativna rešenja koja koriste jonizujuću radijaciju za razvoj biološki zasnovanih plastika, smanjujući zavisnost od naftnih materijala i smanjujući emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
