O održivoj modi poslednjih godina mnogo se priča, ali zagađenje koje modna industrija proizvodi nije se značajno umanjilo.
U čemu je problem i da li su potrošači danas više edukovani o materijalima koje svakodnevno nose?
Kada biraju garderobu, prosečni kupci uglavnom se i danas prvenstveno usredsrede na izgled, ime brenda i udobnost. Međutim, kako sve više ljudi postaje svesno važnosti ekološke održivosti, bitno je nastaviti dizanje svesti o materijalima i njihovom uticaju na životnu sredinu.
U ovom članku ćemo istražiti nekoliko čestih materijala koje nosite svakodnevno i sagledati sve njihove ekološke prednosti i nedostatke.
Pamuk - prirodan i mek, ali ne bez ekoloških izazova
Pamuk je jedno od najpopularnijih prirodnih vlakana u svetu tekstilne industrije. Pamučna garderoba visokog kvaliteta izrade, kao ona koju nudi naš poznati brend donjeg veša, najprijatnija je svakodnevna opcija na kojoj će vaša koža biti izuzetno zahvalna.
On je mekan, izdržljiv i otporan na mašinsko pranje, te je sjajna opcija za najrazličitije prilike.
Međutim, u vidu treba imati da je, kako bi se proizvela velika količina pamuka, potrebna ogromna količina vode. Prema nekim izveštajima, za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno je čak 2.700 litara vode. Ova velika potrošnja vode može izazvati ozbiljne probleme u regionima gde je voda već ograničen resurs.
Takođe, pesticidi koji se koriste za njegovu proizvodnju mogu biti štetni po životnu sredinu.
Dobra vest je da postoji održivi pamuk, poznat kao organski pamuk, koji se uzgaja bez upotrebe pesticida i veštačkih đubriva. Organski pamuk ima manji uticaj na okolinu i pruža bolje uslove za farmere koji ga uzgajaju. Najbolja je opcija pri kupovini odeće za decu.
Poliester - trajnost po cenu enormnog ekološkog tereta
Poliester je sintetički materijal koji se masovno koristi u tekstilnoj industriji zbog svoje trajnosti i pristupačne cene.
Osim pristupačnosti, glavne prednosti zbog kojih je ovaj materijal veoma cenjen kod potrošača su njegove fleksibilnost i vodootpornost. Ovo je razlog zbog kog je glavni izbor brendova brze mode kada je proizvodnja odeće u pitanju.
Nažalost, njegova proizvodnja i odlaganje predstavljaju značajne ekološke izazove. Zagovornici održive mode smatraju da bi trebalo smanjiti proizvodnju poliestera na minimum.
Poliester se proizvodi od polimernih vlakana koja zahtevaju ekstrakciju nafte. Na taj način, proizvodnja poliestera doprinosi emisiji štetnih gasova, uključujući ugljen-dioksid, koji je glavni uzročnik globalnog zagrevanja. Prema istraživanjima, poliesteru je potrebno stotine godina da se potpuno razgradi. To znači da odeća od poliestera koja završi na deponijama ostaje tamo decenijama, ako ne i vekovima.
Još jedan zabrinjavajući aspekt poliestera je mikroplastika.
Tokom pranja odeće od poliestera, mikroskopski mali delovi ovog materijala odvajaju se od tkanine i završavaju u vodi. Kroz kanalizaciju, ove sitne čestice stižu u reke i okeane, gde mogu biti konzumirane od strane riba i drugih morskih organizama. Nažalost, to znači da i mi, kroz hranu koju jedemo, unosimo male količine plastike u naše telo.
Zato, ukoliko već birate da nosite odevni predmet od poliestera, dobro promislite o njegovom životnom veku i tome da li ćete ga na kraju odbaciti, ili je bolje pokloniti ga ili reciklirati.
Viskoza - da li je zaista zamena za svilu?
Viskoza, takođe poznata kao veštačka svila, proizvodi se iz prirodnih sirovina, ali prolazi kroz hemijski proces tretiranja kiselinama, koji je čini polusintetičkim materijalom.
Proizvodnja viskoze uključuje upotrebu hemikalija poput natrijum hidroksida i ugljen-dioksida. Ove hemikalije mogu imati negativan uticaj na vode i zemljište u blizini fabrika. Ipak, dobra je zamena za svilu, koju mogu nositi čak i vegani, a svakako bolja opcija od naftnih derivata poput poliestera.
Svila - luksuz koji krije etičke dileme
Svila je luksuzni materijal koji se proizvodi vekovima od prirodnog vlakna svilene bube. Iako je vrlo cenjena zbog svog sjaja i mekoće, proizvodnja može biti kontroverzna ukoliko pitate borce za životinjska prava.
Da bi se dobilo samo jedan kilogram svile, potrebno je oko 3.000 svilenih buba. Tokom proizvodnje, svilene bube se, pri tradicionalnoj tehnici izrade, ubijaju kako bi se očuvao kvalitet svilene niti. Ovaj postupak podstakao je etičke i moralne dileme. Međutim, postoje i manje surove alternative, kao što je Ahimsa svila, koja se proizvodi bez nanošenja štete buba.
Lan - svestrano biljno vlakno
Lan je prirodno vlakno dobijeno iz biljke lana. Njegova proizvodnja ima mnoge ekološke prednosti.
Lan se uzgaja bez potrebe za upotrebom pesticida i veštačkih đubriva. Takođe, zahteva manje vode u odnosu na pamuk. Lan je biodegradabilan i lako se razgrađuje nakon upotrebe. Ipak njegov nedostatak jeste lako gužvanje, kao i nešto manja mogućnost trnsformacije tkanine i kombinovanja sa vlaknima drugih materijala.
Vuna - topla i prirodna, ali ne bez etičkih dilema
Vuna se dobija od ovčije dlake i jedan je od najstarijih materijala koje ljudi koriste.
Po prirodi veoma malo zagađuje životnu sredinu jer je biorazgradiva i predstavlja održivu i zdravu alternativu sintetici. Ipak, proizvodnja vune može biti kontroverzna zbog etičkih problema u vezi sa tretmanom ovaca. Na nekim farmama ovce se drže u uslovima koji nisu optimalni za njihovu dobrobit.
Iz tog razloga, treba kupovati od proverenih brendova, koji su transparentni kada je reč o procesu proizvodnje i poreklu resursa.
Kada vam sledeći put bude palo na pamet “osvežavanje” garderobera i kupovina odeće, razmislite o ekološkim posledicama materijala koje nosite.
Pametan izbor može smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu i doprineti očuvanju naše planete. Reciklirane tkanine, organski pamuk i druge održive alternative sve više postaju dostupne i na domaćem tržištu. Neka vaša odeća izgleda dobro, ali i čini dobro za našu planetu!
