Poslodavci sa sumnjom posmatraju trend skraćivanja radnog vremena uz punu platu. Već dovoljno pate od sveprisutnog manjka stručnjaka i boje se negativnih uticaja na produktivnost i prihod. Da li su ove brige opravdane? Ili se i firme mogu koristiti prednostima četvorodnevne radne nedelje?
Četvorodnevna radna nedelja: Međunarodni pilot-projekti sa obećavajućim rezultatima
Najveći svetski test o uticajima četvorodnevne radne nedelje započeo je 2015. godine na Islandu i obuhvatio je više od jedan posto radne populacije iz različitih industrija. Analiza četvorogodišnjeg pionirskog projekta pokazuje da skraćenje radnog vremena ne ide uz smanjenje poslovne uspešnosti.
U mnogim slučajevima čak je primećeno povećanje produktivnosti. Takođe, unapređenje ravnoteže između posla i života i dobrobit zaposlenih se poboljšala. Zbog velikog uspeha ovog istraživanja, već je 2021. godine 86 posto islandske radne populacije radilo po modelu četvorodnevne radne nedelje ili imalo bar pravo na to.
U poslednjim godinama je u mnogim zemljama pokrenuto velikih pilot projekata sa četvorodnevnom radnom nedeljom, mnogi od njih su naučno praćeni od strane novozelandske organizacije 4 Day Week Global. Međurezultati i konačne analize svetskih terenskih ispitivanja ukazuju svi u istom smeru: Četvorodnevna radna nedelja se smatra uspehom i u većini slučajeva će se zadržati i nakon faze testiranja.
Povećanje produktivnosti
Činjenica da skraćivanje radnog vremena ne nužno dovodi do smanjenja produktivnosti jasno se vidi osim kroz trenutne pilot projekte četvorodnevne radne nedelje i kroz pogled u prošlost. Nakon ukidanja šestodnevne radne nedelje 1956. godine, bruto domaći proizvod Nemačke je porastao sa oko 101 milijarde evra na oko 3.600 milijardi evra.
Iako se radilo manje, ekonomija je nastavila da raste. Ovi pozitivni trendovi se prvenstveno mogu pripisati povećanju efikasnosti kroz tehničke inovacije. Ali takođe, motivacija zaposlenih igra ulogu. Psihološke studije potvrđuju direktnu vezu između dužine perioda odmora i individualnog radnog učinka.
Izazovi pri uvođenju četvorodnevne radne nedelje
Iako postoje mnoge prednosti, nisu sve industrije su jednako pogodne za prelazak sa petodnevne na četvorodnevnu radnu nedelju. Na primer, u socijalnom sektoru i zdravstvenim ustanovama, kompanije ne mogu jednostavno zatvoriti tokom tri radna dana i biti posebno efikasne tokom preostalog vremena. Kako bi zadovoljile nepromenjenu potrebu za radom sedam dana u nedelji, moraju da zaposle dodatno osoblje, što ne predstavlja samo izazov u periodima visoke tražnje za radnom snagom, već je i povezano sa rastućim troškovima.
Čak i u industrijskih sektora koji se u osnovi mogu prilagoditi četvorodnevnoj radnoj nedelji, početni problemi nisu isključeni. Uvođenje mora biti dobro planirano i temeljito pripremljeno. Puko povećanje brzine rada, manje sastanaka i kraće pauze nisu dovoljni. Provereni procesi moraju biti preispitani i po potrebi restrukturirani. Bez prilagođavanja okvira postoji opasnost od preteranog opterećenja radnika i time trajnog preopterećenja. To može dovesti do većeg broja izostanaka i veće fluktuacije. Takođe, narušava se moral zaposlenih i zadovoljstvo poslom.
Uspešna primena četvorodnevne radne nedelje
Da bi rizici četvorodnevne radne nedelje bili što manji, kompanije trebaju pažljivo da pristupe uvođenju ovog režima. Na početku je neophodna sveobuhvatna analiza da li se poslovni ciljevi uopšte mogu postići sa skraćenim radnim vremenom i koje je model najpogodniji za sopstveni posao. Različiti pristupi su mogući, od potpuno zatvaranja određenog radnog dana, preko različitih radnih dana unutar zaposlenih, do dobrovoljne četvorodnevne radne nedelje na zahtev. Jedina čvrsta granica su zakonom propisani maksimalni radni sati.
Koje poluge se mogu koristiti da bi se procesi u kompaniji u budućnosti efikasnije organizovali? Da li je potrebna automatizacija ili digitalizacija pojedinih procesa? Mogu li zadaci biti ponovo raspoređeni u skladu sa kompetencijama zaposlenih? Da li organizacija radnog mesta odgovara individualnim zahtevima? Dok neki pojedinci ostvaruju najbolje rezultate u kućnom radnom okruženju, drugima je potrebna kreativna interakcija sa timom koja, uprkos svim efikasnosti, ne bi smela da se zanemari.
Iako je četvorodnevna radna nedelja trenutno još uvek izuzetak, inovativni poslodavci bi trebali rano da se upuste u razmatranje ovog modela i njegovih prednosti i mogućih nedostataka. Pri tome, četvorodnevna radna nedelja ne mora biti poslednje sredstvo, već može biti jedno od mnogih individualnih rešenja za fleksibilno organizovanje radnog vremena.
Bilo da se radi o nepunom radnom vremenu, fleksibilnom radnom vremenu ili skraćenoj radnoj nedelji, najbolji model je onaj koji najbolje odgovara poslovnim ciljevima i željama zaposlenih.
Redakcija
izvor: indeed
