Problem koji se javlja pri pisanju fikcije jeste taj što čitaoci očekuju da svetovi koje autori stvaraju imaju smisla, čak i oni koji najviše zbunjuju – tako da pisci često troše dosta vremena kako bi stvorene svetove učinili uverljivim. A ponekad, izmisliće zaplet u radnji koji će njihovo delo pretvoriti u proročanstvo koje se može primeniti na stvarni život. Neka od predviđanja u ovim knjigama su se ostvarila u sitne detalje, da ne možete a da se ne zapitate da li je fikcija onoliko fiktivna koliko nam se čini.

1. „Futility“ Morgana Robertsona

U romanu Futility (Uzaludnost) Morgana Robertsona, masivini prekoekansi brod koji je opisan kao „najveći plovni objekat“ plovi punom parom severnim Atlantikom kada stražar uzvikne „Santa leda“. Ali brod će ipak udariti u ledeni breg i početi da tone. Zbog manjka čamaca za spasavanje, mnogi putnici će se utopiti kako brod bude tonuo.

Priča vam sigurno zvuči poznato, ali ona ne govori o „Titaniku“ – brod u ovom romanu se zvao Titan. Robertson je ovaj roman napisao 14 godina pre nego što se Titanik upustio na svoju prvu i poslednju plovidbu – ali to nisu sve sličnosti između Robertsonovog Titana i Titanika. Proročanska moć ovog teksta je bila tolika da su samo nedelju dana nakon Titanikovog potonuća novine počele da ga objavljuju u nastavcima, sada pod naslovom „Olupina Titana ili Uzaludnost“ (The Wreck of the Titan or Futility), uz propratni tekst – „neverovatno proročanstvo“.

2. „Earth“ Dejvida Brina

Dejvid Brin, pisac naučne fantastike, 1990. godine je objavio roman Earth (Zemlja), koji obiluje brojnim predviđanjima za 2038. godinu. U knjizi, nešto nalik spam pošti napada elektronske sandučiće korisnika; u Japanu dolazi do nuklerane katastrofe u elektrani; a svet će pogoditi klimatske promene u vidu globalnog zagrevanja. „Tri miliona stanovnika Republike Bangladeš posmatralo je kako njihovo zemljište i naseobine odnose monsuni koji su urušili ručno pravljene nasipe“, napisao je Brin, „pretvarajući osakaćenu državu u oblast močvarnih sprudova koju je prekrila voda pridošla iz Bengalskog zaliva.“

Brin je u pogovoru naveo da je „preuveličao opseg uticaja ’efekta staklene bašte’ na porast nivoa mora do 2040. godine“, ali neki modeli ukazuju na to da možda ipak nije bio toliko daleko od istine.

3. „The World Set Free“ H. G. Velsa

U ovom romanu iz 1914. godine, H. G. Vels je predvideo da će se problem dobijanja energije iz atoma rešiti do 1933. godine – i upravo je te godine naučnik Leo Silard došao na ideju o nuklearnoj lančanoj reakciji. Ovo, međutim, nije bio jedini proročanski momenat romana The World Set Free (Oslobođeni svet): Vels je takođe opisao kako se radioaktivni elementi mogu upotrebiti u „atomskoj bombi“ koje će uticati na to da u narednim godinama ratišta ostanu radioaktivna.

4. „Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta

U britkoj satiri Džonatana Svifta iz 1726. godine, autor je ismevao mnoge aspekte života Britanaca, uključujući i naučnike i njihova nepouzdana istraživanja. Napisao je da su žitelji Lapute otkrili dva meseca sa relativno kratkim orbitalnim putanjama oko Marsa – 150 godina pre nego što su takva dva meseca otkrivena. Postojanje ovakvih nebeskih tela nije jedino što je Svift pogodio: kako je S. H. Gould objavio u Journal of the History of Ideas (Žurnal za istoriju ideja), „čudno ponašanje meseca prilično se slagalo sa Sviftovim opisima“. Nekoliko kratera na Marsovom mesecu Fobosu nazvano je po Sviftovim junacima.

5. „Od Zemlje do Meseca“ Žila Vrena

Više od 100 godina nakon što je Žil Vern napisao priču o tri muškarca koji putuju na mesec iz Sjedinjenih američkih država, prvi putnici na mesec će uz pljesak završiti u Pacifiku – baš kao i njihovi fiktivni pandani (doduše u nastavku – „Put na mesec“). Vern je pogodio čak i mesto lansiranja – Floridu, premda bi upotreba džinovskog kosmičkog topa bila previše, jer bi raznela kosti astronauta u paramparčad.

6. „Farenhajt 451“ Reja Bredberija

Kada uključite svoj LED televizor ili stavite slušalice „bubice“, vi zapravo živite u distopijskoj viziji Reja Bredberija koju je ovekovečio u svom romanu „Farenhajt 451“ iz 1953. godine. U romanu su ljudi preplavljeni zabavom umesto da razgovaraju među sobom. Mnogo je jednostavnije ubaciti radio-čepić Školjku u uši i zaboraviti na sve knjige koje ste želeli da pročitate.

7. „Stand on Zanzibar“ Džona Branera

Roman iz kasnih šezdestih godina 20. veka čija radnja je smeštena u 2010. godinu, Džon Branerov Stand on Zanzibar  (Pogled na Zanzibar) predvideo je popularnost političara po imenu Predsednik Obomi, predsednika Beninije; nasumična masovna streljanja; Evropsku uniju; i pristup enciklopediji preko telefona. Na našu nesreću, Braner nikada nije napisao knjigu o brojevima koji će biti izvučeni na lotou naredne sedmice.

8. „Avanture Gordona Pima“ Edgara Alana Poa

„Avanture Gordona Pima“ – jedini roman koji je napisao Edgar Alan Po – objavljen je 1838. godine – u kom pregladneli mornari završe na otvorenom okeanu nakon što je njihovog kitolovca zadesila strašna oluja. U očajanju, izvlače slamke kako bi odredili ko će biti žrtvovan, a sudbina da završi kao obrok zadesiće Ričarda Parkera. Skoro 50 godina nakon što je Po napisao ovu priču o kanibalizmu, u stvarnom životu će izvesni Ričard Parker nastradati tako što su ga drugovi mornari ubili, a zatim pojeli, nakon što je njihov brod Mignonette počeo da tone nakon oluje.

9. „Kad mašina stane” E. M. Forstera

Velike su šanse da se trenutno nalazite u samoizolaciji kako biste izbegli zarazu. Ukoliko imate potrebu da budete u kontaktu sa ljudima – ulogovaćete se na Zoom. Direktan kontakt sa drugim osobama se čini kao veliki rizik. U noveli „Kad mašina stane” E. M. Forstera iz 1909. godine (koja će kasnije biti uvrštena u zbirku The Eternal Moment and Other Stories), sve će to biti deo svakodnevice. Vil Gomperc je izjavio za BBC da ova priča „nije prosto proročanska; zbog nje će vam ispasti vilica, zapanjiće vas i oduzeće vam dah, zbog količine podudaranja književnih opisa sa karantinskim životom 2020. godine.“

Autor: Ben Gazur
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Aleksandra Branković

laguna.rs