Pisanje scenarija može da bude mač sa dve oštrice. S jedne strane, scenaristi čine samu žilu kucavicu industrije pokretnih slika. S druge strane, često ih zasene poznati režiseri, glumci i producenti. Retko kada upamtimo imena ljudi koji su pisali scenarije za naše omiljene filmove, ali postoje izuzeci – na primer, kada se u ulozi scenarista nađu pisci ili dramaturzi koji hoće da zarade nešto sa strane i ulepšaju film svojim glasom i stilom. Pred vama je devet najzanimljivijih slučajeva iz istorije filma gde su pisci postali scenaristi.

Veliki san (1946) – Vilijam Fokner (jedan od scenarista)

Poznat kao pisac obimnih dela, Vilijam Fokner je sigurno delovao neobično u Holivudu, s obzirom na tipično ruralnu, skoro biblijsku tematiku kojom se bavio. Ipak, izgleda da je mnogo više uživao u poslu scenariste od svog savremenika F. Skota Ficdžeralda, a „Veliki san“, remek–delo filmskog noara snimljeno prema romanu Rejmonda Čendlera, obiluje Foknerovim prepoznatljivim smislom za humor i zamršenim situacijama.

Samo dvaput se živi (1967) – Roald Dal

Jedan od najčudnijih filmova o Džejmsu Bondu, „Samo dvaput se živi“, dobija na smislu kada saznate da ga potpisuje Roald Dal, pisac dečjeg romana „Čarli i fabrika čokolade“ i blizak prijatelj Bondovog tvorca, Ijana Fleminga. Dal je prijateljski odbacio veći deo Flemingove izvorne priče i zamenio je vulkanima, nindžama i sumo-rvačima.

Spajdermen 2 – Majkl Šejbon (jedan od scenarista)

Ne čudi što je pisac „Neverovatnih avantura Kavalijera i Kleja“ i „Telegrafkse avenije“, Majkl Šejbon, umešao prste u superherojske filmove, s obzirom na značaj stripova za njegovu karijeru. Konkretno, bio je jedan od brojnih scenarista koji su doprineli filmu „Spajdermen 2“. U Šabonovoj verziji, koja je, srećom ili nesrećom, izostavljena, Spajdermen, Meri – Džejn i zli Doktor Oktopus su se našli u ljubavnom trouglu.

Supermen (1978) – Mario Puzo (jedan od scenarista)

Tvorac „Kuma“, Mario Puzo, nije bio samo koscenarista izvornog filma o Supermenu sa Kristoferom Rivom u glavnoj ulozi, već je dobio i zasluge za priču pošto je preuzeo posao od pisca naučne fantastike Alfreda Bestera. Isprva je možda teško uočiti vezu između Poslednjeg sina Kriptona i Korleoneovih – dok ne shvatite da oba filma počinju tako što Marlon Brando svom sinu daje savete tik pred sopstvenu smrt.

Buč Kesidi i Sandens Kid (1969) – Vilijam Goldman

Autor „Princeze neveste“, Vilijam Goldman, ovenčan je Oskarom za najbolji originalni scenario za svoju viziju pljačkaša voza Buča Kesidija i Sandens Kida, ali to nije bio njegov jedini doprinos filmskoj industriji, pošto je posle toga napisao scenario za filmove „Žene iz Stepforda“ i „Svi predsednikovi ljudi“.

Žena francuskog poručnika (1981) – Harold Pinter

Zloslutni, oskudni stil dramaturga Harolda Pintera se odmah prepoznaje u filmovima koje je potpisao (brojne adaptacije romana), među kojima su Posrednik, Suđenje i film kojim se Meril Strip probila na scenu, istorijska drama „Žena francuskog poručnika“ a po romanu Džona Faulsa. Pinter i Stripova su nominovani za Oskara za ovaj film.

Noć lovca (1955) – Džejms Adži

Izuzetni film „Noć lovca“ je možda najbolji primer ruralnog noara, pa je logično što je Džejms Adži unajmljen da za njega napiše scenario, koji se smatra za jedan od najboljih u istoriji kinematografije i obrađuje Adžiju bliske teme kao što su religija, ruralno siromaštvo i očevi kojih nema.

Gordost i predrasude (1940) – Oldos Haksli (jedan od scenarista)

Nikada ne biste povezali pisca „Vrlog novog sveta“ sa savršenim romanom Džejn Ostin, „Gordost i predrasude“, a ipak je Haksli radio na scenariju za filmsku verziju iz 1940, i značajno je izmenio originalni roman. Ipak, mora da se to publici dopalo, pošto je Haksli potom radio i na scenariju za „Džejn Ejr“ iz 1944.

Zapadni svet (1973) – Majkl Kričton

Zbog slobodne serijske adaptacije originalnog filma Zapadni svet i reputacije Majkla Kričtona kao pisca, mnogi zaboravljaju da je tvorac „Parka iz doba Jure“ napisao i režirao ovu simpatično zastarelu priču o futurističkom zabavnom parku koji se oteo kontroli.

Autor: Dž.V. MekKormak
Preuzeto sa: theculturetrip.com
Prevod: Đorđe Radusin
Foto: pexels.com
Izvor: laguna.rs