Intel, čuvena kompanija koja se bavi proizvodnjom mikročipova, je nedavno proslavila 50 godina postojanja. Krajnje je vreme da modernizuju svoje ciljeve i prioritete, kako bi mogli nastaviti uspešno da rade i narednih 50 godina. To neće biti lak zadatak.

Siguran sam da je mnogo vas čulo za Moore-ov zakon. To zapažanje je zasnovano na iskustvu Gordon E. Moore-a, a danas se citira ovako:

Moore-ov zakon zasniva se na opažanju da se broj tranzistora u gusto integrisanom sklopu udvostručava svakih 18 meseci.

Međutim, Moore-ov zakon nije pravi „zakon“, već tvrdnja izvedena iz Moore-ove izjave, koju je 1955. godine dao časopisu Electronics, a koji je prema Wikipediji protekao ovako:

Složenost troškova minimalnih komponenti raste stopom od oko jednog faktora svake dve godine. Sa sigurnošću se može očekivati da će se ta stopa kratkoročno nastaviti ponavljati, ako ne i povećavati. Dugoročno, stopa rasta manje je predvidljiva, iako nema razloga verovati da neće ostati gotovo konstantna najmanje narednih deset godina. To znači da bi do 1975. jedan poluprovodnik veličine 0,6 cm mogao sadržati čak do 65.000 komponenti.

Da pojednostavimo, Moore je rekao da će se između 1965. i 1975. broj tranzistora u mikročipu udvostručavati skoro svake godine. Moore je 1975. promenio svoja predviđanja, pa umesto 12 meseci, izračunao da će stopa predviđenog rasta biti svake dve godine. Drugim rečima, ne radi se o zakonu, nego o pretpostavkama koje mogu vrediti neki neodređen period. Kako je to povezano s Intelom? Pa ovako…

Gordon E. Moore je jedan od osnivača Intela.

Gordon E. Moore u mlađe i starije doba.

Iako Moore-ov zakon nije pravi zakon, imao je snažan uticaj na industriju. Proizvođači čipova počeli su ga smatrati uslovom ili čak ciljem koji moraju ispuniti. Kako se taj zakon širio među korisnicima, proizvođačima je postalo sve važnije zadovoljiti tu stopu, barem u pogledu marketinga. Upravo zato neki smatraju Moore-ov zakon samoispunjavajućim proročanstvom.

Ako je taj zakon imao toliko snažan uticaj na čitavu industriju, možete samo zamisliti pod kolikim pritiskom je bio sam Intel, jer je te proročanske reči izrekao jedan od njegovih osnivača.

Zato je proteklih 50 godina Intela bilo oblikovano stalnom težnjom da se ostvari sam zakon. Shodno tome, glavni naglasak je bio na povećanju broja tranzistora, proizvodnji tranzistora u nano veličinama, i dostizanju što manjih nano vrednosti. Međutim, polako smo došli do tačke kada shvatamo da Moore-ov zakon nije održiv – ni ekonomski, ni fizički.

Bivši CEO Intela, Brian Krzanich, još je 2015. godine rekao da je stopa rasta porasla sa dve na dve i po godine. Ubrzo nakon toga, svi su čuli za predviđanja ITRS-a (International Roadmap for Semiconductors), koji je potvrdio da proizvodnja u nano veličinama neće biti ekonomski održiva posle 2021. godine. Posle predstavljanja čvora od 20 nm, smanjenje veličine nije jeftinije, već osetno skuplje. To znači da nakon određene tačke troškovi proizvodnje tranzistora neće nastaviti padati, pa više ih neće imati smisla smanjivati.

Da ne spominjemo da i atomi silikona, koji su osnova tranzistora, imaju fiksnu veličinu (0,2 nm), pa se nakon dostizanja određene vrednosti (najmanjeg razmaka između ponavljajućih mogućnosti na čipu u jednom smeru), očekuju uticaji kvantne fizike koje današnja tehnologija ne može savladati. Čak i da može, tu su finansijski problemi: razvoj takve tehnologije bio bi toliko skup da se ne bi mogao pokriti ni zaradom ostvarenom prodajom čvorova.

Zato je vrlo moguće da će Intel pre ili kasnije morati napustiti Moore-ov zakon, i da će morati pronaći nov smer razvoja, kom prioritet neće biti povećanje broja tranzistora. Kompanija je već propustila priliku kada je tržište pametnih telefona počelo rasti, pa ne mogu dopustiti ponavljanje takve greške.

Intel je trenutno u teškoj situaciji. Dugo će biti u senci skandala sa Spectre-om i Meltdown-om, a moraju se nositi i sa smanjenjem prisutnosti na tržištu. Ova druga tačka je posebno problematična, kada se setimo da Apple navodno planira proizvodnju sopstvenih procesora za računare. Na kraju, skandali vezani za bivšeg čelnika Krzanich-a takođe im ne idu u korist.

Sve u svemu, moraju osmisliti novu strategiju, ako žele ostati konkurentni i sledećih 50 godina. Ključ je navodno u primeni pametnijeg postupka proizvodnje, te u daljnjem razvijanju postojeće tehnologije bez povećanja broja tranzistora. Obećavajućih signala već ima. Povećan broj jezgara u Coffee Lake procesorima koji su ugrađeni u MacBook Pro 2018 imaju odličan uticaj na performanse procesora, a bez spektakularnog smanjenja veličine tranzistora.

Dakle, ključ uspeha sledećih 50 godina Intela uveliko zavisi od toga hoće li se uspeti otarasiti pravila na kom su gradili kompaniju u proteklih 50 godina.

Izvor: The Verge