Blog

Aleksandar Marković – Leks, plesač

 

Danas sa nama, Aleksandar Marković – Leks, jedan on najboljih plesača na ovim prostorima, trener, kreativac, bloger, i svakako dečko avanturističkog duha, koji biciklom putuje po svetu. Njegova priča će vas inspirisati da i sami zaigrate i uživate u prirodi. Da vidimo kako se Leks snašao…

 

ZA IGRU NE POSTOJE GRANICE

 

1. Ko si ti? – u jednoj rečenici.
Osnivač, instruktor i koreograf plesne grupe “2Hot4Stage crew”, osnivač “Each One Teach One” plesno-prirodnjačkog koncepta, koosnivač “Ciklobalkan” udruženja, ortak Big Laletovog sina, mekani basketaš, tvrdi egoista i za malo biolog. U stvari baš je teško reći u jednoj rečenici, zašto je prvo pitanje najteže?!

2. Ispričaj nam, gde si načinio svoje prve plesne korake i zašto baš „hip-hop“ vrsta plesa?
Prve plesne korake načinio sam u garaži u Šapcu, a začinio u metrou u Bg-u. Pre svega rokam „breaking“, ali mi je hip-hop oduvek bio zanimljiv jer ne moraš da se prljaš, i može da se đuska u džordankama, a i sa devojkama, haha.

 

 

3. Svakodnevnim radom dolaziš i do svog prvog većeg javnog nastupa u emisiji „Ja imam talenat“ i dolaziš do sjajnih Top 8. Šta si tu naučio i šta bi poručio novim takmičarima, zašto je važno imati javne nastupe?
E da… Vidiš… Javni nastupi tog tipa donose dosta finih stvari, ali iz moje perspektive nekako mi se nije baš dopalo sve to. Veliko iskustvo nema šta. Zahvaljujući “Talentu” sam upoznao prijatelje za ceo život, ali taj neki period kad si “popularan” je truba. Mislim da sam tada bio previše nezreo da se nosim sa stresom i odlukama. Novim takmičarima bih poručio “Nije zlato sve što sija”.

4. Šta je to „Hip-Hop“ kultura?
Lekcija koja se uči minimum jedan semestar. Najkraće “Hip-Hop kultura” je pokret, danas rasprostranjen po čitavom svetu, ljudi sličnih interesovanja, otvorenog i slobodnog uma, ali sa različitim i svojstvenim pečatom. Svoju potrebu za izražavanjem iskazujemo kroz jasno definisane, ali stvaralački bezgranične elemente, Breaking, graffiti, DJing, MCing, beatbox…

 

 

5. U moru plesnih škola u Srbiji, otvaraš svoj „crew“ 2Hot 4 Stage, koji i sam prerasta u prestižnu plesnu školu. Šta je ono po čemu se tvoja škola razlikuje i postaje najbolja na ovim prostorima? http://2h4s.com/

Mislim da su nas od ostalih pre svega izdvojili doslednost u stavovima i ideologiji ekipe i najbitnije – otvorenost prema novim saznanjima. Recimo, kada smo shvatili da u nečemu nismo baš najbolji, nije nam bio problem da dovučemo predavača iz druge škole, da pitamo, da učimo. Nismo se plašili da organizujemo radionice svih mogućih plesnih stilova i približimo učenicima sve ono što možda ni sami ne znamo. Kod nas od vajkada u “hip-hop” školama postoji onaj sujetni strah medju predavačima “A šta ako im se svidi to nešto novo?”.
Pored toga, mislim da zaista svoj posao radim prilično posvećeno i trudim da učenicima dam znanje i praktično i teorijski i ne samo usko vezano za ples.

6. Organizator si mnogih plesnih seminara i radionica. Kako izgleda organizovati jedan takav dogadjaj i kako privući ljude na igru?
Zajebano! Trenutno imam dva velika događaja godišnje, letnji – plesni kamp na Kopaoniku, zimski – “2Hot4Stage fest” u Beogradu. Sve ostalo se desi usput, neka žurkica, seminar, izlet, i to je sve manjeg obima. Sama organizacija je priča za sebe i zahteva nekoliko meseci pripreme, pregovaranja, moljakanja sponzora (koji svejedno, uglavnom, na kraju ispale), a privlačenje ljudi je opet drukčiji proces, zavisno od toga šta želimo da postignemo. Recimo, da bismo privukli “plesni svet”, potrebno je napraviti kvalitetan i zanimljiv sadržaj i još bitnije – ispoštovati rečeno! A ovim običnim “civilima” van plesnog sveta, njih ili treba edukovati da hip-hop nije bauk, ili im to predstaviti kao cirkus koji se ne sme propustiti. Lično pokušavam da napravim paralelu, pa da se sve to postigne. Polako… Rastemo.

7. Radio si sa mnogo poznatih koreografa i plesača iz sveta. Ko je po tebi najveći profesionalac i tvoj plesni idol?

To idolopoklonstvo sam furao tamo u nekom periodu kad sam trenirao košarku i preterano se ložio na Michael Jordana. Kada sam uplovio u more plesa, nekako je isparilo to loženje da je neko moj Bog. “Pozajmljivao” sam korake u početku od mnogih francuza, uvek sam se divio Daniel Campos Cloud-u i njegovom shvatanju plesa, hip hop-a i šta sve možeš sa njim mi je izgledalo najsrodnije.
Što se profesionalnosti i inspiracije tiče obožavam da radim sa Alexis Bust Stephensom iz Pariza, Suz iz Zagreba, Blindom iz Osijeka…

8. Radiš  često i seminare u prirodi. Objasni nam spoj prirode i plesa?

Pa nema šta, pokušavam mlade ljude da isteram iz grada i približim im ono što nam je planeta podarila, a što mi, tako olako uneredjujemo, svakim danom u svakom pogledu! Dajem sve od sebe da podignem svest i podstaknem na aktivizam u bilo kom obliku kako bismo sačuvali i spasili to malo zeleniša, divljine, vode i vazduha što nam je ostalo. Ples je tu uleteo nekako prirodno, kao zanat koji mi je najbliži i koji uvek provlačim gde god mogu. Tako su se rodila dva projekta: izlet u prirodu – “Disconnect” i plesni kamp – “Each One Teach One”.

 

 

9. Zbog nastupa i takmičenja često putuješ. Koje je bilo najveće plesno takmičenje na kome si učestvovao?

Najveće gde sam učestvovao je “Outbreak Europe” u Slovačkoj.

10. Možemo reći da si avanturističkog duha. Krenuo si pre nekoliko godina na jednu neobičnu vožnju bicikolom… ispričaj nam svoje putovanje.

Prva duža vožnja bajsom bila je 2013. godine kada sam dohvatio poluraspali bajs i krenuo na put potpuno sam. Izvozao sam dobar deo zapadne Srbije, spustio se u BiH, pa kroz Hrvatsku produžio u Crnu Goru. Godinu dana kasnije sam sa nekoliko prijatelja oformio udruženje “Ciklobalkan” i od tada nismo stali sa tim “dalekometnim” putovanjima. Prešli smo čitavu bivšu Jugoslaviju, vozili Karpate i Alpe, prošli kroz Francusku, Italiju, Švajcarsku… Vozio sam nešto malo bajs čak i kroz Kambodžu i Vijetnam. Svakako to prvo putovanje bajsom pamtim kao najdraže.

 

11. Koliko si kilometara prešao biciklom na svom poslednjem putovanju?

Vozili smo Alpima prošle godine, mislim da beše oko 800km.

12. Kojih pet stvari obavezno nosiš na put?
Huh, dobro pitanje. Recimo perorez, vreću za spavanje, blokče za zapisivanje, kačket naravno i probiotik.

13. Sve to zapisuješ na svom blogu. Gde te možemo pratiti i o čemu najviše voliš da pišeš?

Trenutno pišem za “Buzz sneaker station” čiji sam ambasador i za Hip-Hop portal “My People”, iako sam tu malo utihnuo, vraćam se jači nego ikad, obećavam! Imamo blogove naših biciklističkih putešestvija, ali tu glavnu reč vodi naš politikolog, drug – član Branko Marković, ja tek dodam po koju reč.
Poslednje putovanje koje sam sebi priuštio je bilo dvomesečno, kroz jugoistočnu Aziju, a to sam ukratko opisao na mojim Buzz blogovima i ovekovečio video rekapitulacijom.

 

 

14. Da li si nekada bio u situaciji bez para i krova nad glavom na putovanju i kako si se snašao?

Bezbroj puta! A snalaziš se kako stigneš. Malo spavaš u parku, malo na doku, malo zamoliš za smeštaj u nekom seoskom domaćinstvu, nekad ti ponude štalu, nekad spavaš samo u mreži između dva drveta… Dešavalo mi se da sam imao pušku uperenu u facu, da mi je iguana pala na glavu. Ma haos, o tome bih mogao do sutra.

15. Da li si igrao na ulici da zaradiš novac za dalje putovanje?

Jesam par puta, ali nikad u Beogradu. Nije to ništa strašno, to je zapravo deo naše subkulture. “Streetshow” je vrlo legitiman posao u mnogim veštinama.

16. Ko ti je najveća podrška u tvojim projektima?

Slober. Ne znate vi njega. Opasna faca. I ekipa, nema šta. Tu su uvek!
Da nema njih verovatno bih završio fax, imao državni posao, kola, nosio odelo… oh wait?!

 

 

17. Šta sledeće pripremaš?

Biće svačega… Svakako prvo sledeće što se sprema je plesni kamp na Kopaoniku u avgustu. Spremamo “Each One Teach One”, četvrti po redu. Što se dalekih putovanja tiče, sad bih malo u Afriku… Videću koliko će mi biti potrebno da se za to okuražim.

18. Poruka čitaocima.

Odustanite od svojih snova. Kultura i umetnost?! Nema leba od toga. Možda negde drugde, ali kod nas nikako. Završite školu prvo. Onda fax. Misli na ocene, misli na prosek! Ima vremena za sve… Onda se zaposlite. Zgrni lovu, trebaće! Samo radi! Prekovremeno, trebaće! Osnujte porodicu brzo, nema čekanja. Šta da čekaš?! Ne osvrći se, ne gledaj levo-desno, samo pravo, samo usko. Ima vremena za uživanje. Ima vremena za sve. Ne otvaraj kutiju, ogroman je svet napolju.

I za kraj da vidimo kako bi se snašao:

19. Da imaš super moć bila bi?
Da sarkazam shvate i najgluplji među nama. I eventualno još možda, da povećam planetu za tri puta. Da ta povećana površina bude nenaseljena ljudima. Da ne možemo čak ni da zakoračimo u tu divljinu. Nego da eto, samo da znamo da postoji i da je tu.

 

Hvala na divnom razgovoru!

 

Autor: Ksenija Bošković

Tagovi
Prikaži više

Bilbord

C I T Y Lifestyle P O R T A L

Slične Vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *