3. novembar 2018. u 19 sati, Makedonska kinoteka, Skoplje

Istoričar i stručnjak u oblasti integralne zaštite kulturnog nasleđa Dejan Ristić održaće 3. novembra 2018. godine, sa početkom u 19 sati, predavanje u Makedonskoj kinoteci u Skoplju.
Po okončanju predavanja biće prikazan antologijski dokumentarni film pod naslovom ,,Priča o Živojinuˮ u produkciji ,,Filmskih novostiˮ.

Predavanje se održava u okviru programa obeležavanja stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata.

Organizatori ovog kulturnog događaja su Ambasada Republike Srbije u Republici Makedoniji i Srpski kulturno-informativni centar ,,Sponaˮ – Skoplje.

Potreba za sećanjem kontinuirano je prisutna, dok svoj intenzitet doživljava upravo u vreme obeležavanja velikih jubileja poput stogodišnjice Prvog svetskog rata.
Do tada u istoriji jedinstvena pojava globalnog sukoba koji je za posledice imao stradanje miliona civila i vojnika, kao i materijalnih i kulturnih dobara, Veliki rat je ostavio trajan beleg u sećanju svakoga od nas.

Naše lične, porodične istorije, znatnim delom su utemeljene na sećanju na pretke stradale u ratu koji je otpočeo pre nešto više od stotinu godina. Ta memorija, bremenita izuzetnim iskušenjima, opasnostima i, konačno, masovnim stradanjem, nakon čitavog veka zaslužuje da bude trajno očuvana na osnovama poznavanja činjenica.

Srbija se u Prvom svetskom ratu našla mimo svojih interesa i htenja. Taj rat bio joj je nametnut. Uprkos nedovoljnoj opremljenosti i iscrpljenosti oružane sile, Srbija je izbijanje Prvog svetskog rata prihvatila kao neminovnost.

Iznova birajući slobodu i odbijajući da se pokore moćnim carstvima koja su se ustremila na malu balkansku državu, naši preci opredelili su se da ostanu verni onim idealima koji su u prethodnim vekovima postali trajna osobina ljudi sa ovih prostora. Posvećenost slobodi i životu u miru, ratnici (ne iz želje, već iz moranja) stali su na branik domovine – svi, bez obzira na nacionalnu, versku i ideološku različitost.

***

Dejan Ristić je istaknuti istoričar, prevodilac i scenarista. Jedan od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem.

Obavljao dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, državnog sekretara za kulturu i brojne druge u Vladi Republike Srbije.

Bavi se diplomatskom istorijom (srpsko-britanski i srpsko-francuski odnosi krajem 19. i početkom 20. veka; jugoslovensko-alžirski odnosi od 1954. godine), Holokaustom, odnosom države i tradicionalnih verskih zajednica u 20. veku, kulturnom istorijom i kulturom sećanja).

Autor većeg broja naučnih radova i knjiga među kojima se posebno izdvaja ,,Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941.”.

Preveo dela prof. dr Jana Keršoa ,,Hitler – Hibris : 1889–1936ˮ i ,,Hitler – Nemezis : 1936–1945ˮ, prof. dr Suzan Vajs Bauer ,,Istorija starog sveta: prve civilizacijeˮ, ,,Istorija starog sveta: prva carstvaˮ i ,,Istorija starog sveta: prve nacijeˮ, kao i prof. dr Filipa K. Hitija ,,Tvorci arapske istorijeˮ (kao koprevodilac).

Učesnik međunarodnih stručnih i naučnih skupova održanih u Beogradu, Londonu, Trondhajmu, Jerusalimu, Beču, Hagu, Amsterdamu, Tel Avivu, Istambulu, Bratislavi, Pragu, Moskvi, Haifi, Oslu, Helsinkiju, Briselu, Bukureštu, Luvenu, Andrićgradu, LJubljani i dr.

Pohađao specijalizovane edukacije u Jerusalimu i Londonu iz oblasti državne uprave i istraživanja Holokausta kao stipendista britanske i izraelske vlade.

Inicijator i koordinator više projekata realizovanih pod pokroviteljstvom Uneskoa.

Koordinirao aktivnosti na izradi nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine.
Koautor Nacionalne postavke Republike Srbije ,,Vojni memorijali i mesta stradanja iz Drugog svetskog rataˮ koja je osvojila prvu nagradu na Međunarodnoj izložbi ˮMemorijal 2011.ˮ (Moskva, 2011), kao i izložbi ,,Petar Prvi Karađorđević – kralj i ratnikˮ (Topola, Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, 2011) i ,,Sećajte se moji mene jer me više nemaˮ (Beograd, Istorijski muzej Srbije, 2011).

Inicijator, koordinator i/ili stručni konsultant u realizaciji više desetina nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i izložbi održanih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Valjevu, Šapcu, Boru, Užicu, kao i na Cetinju, u Skoplju, Zagrebu, Banja Luci, Solunu, Budimpešti, Rimu (Vatikan), Parizu, Londonu, Tunisu i Rabatu.

Tokom rada u NBS posebnu pažnju posvetio je zaštiti i obogaćivanju nacionalnog fonda, stručnom radu, izdavačkoj delatnosti, kao i unapređenju međunarodne bibliotečke saradnje. Uspostavio model nacionalne biblioteke kao multifunkcionalne ustanove kulture.

Narodna biblioteka Srbije u tom razdoblju dobila je čitav niz visokih odličja poput Sretenjskog ordena drugog stepena, Izvanrednog zlatnog beočuga, Nagrade grada Beograda za najbolju knjigu u oblasti humanističkih nauka u 2012. godini, kao i priznanja na međunarodnim sajmovima knjiga u Beogradu i Podgorici i dr.

Uspostavio Nacionalni dan knjige. Utemeljio Nacionalnu nagradu u oblasti bibliotekarstva Janko Šafarik. Osnovao Fondaciju Narodne biblioteke Srbije.

Inicirao i sproveo zakonsku proceduru za uvođenje akademskog obaveznog primerka.

Dobitnik ,,Pečata Matice srpskeˮ, Spomen-medalje Ministarstva odbrane, ,,Zlatne značke KPZ Srbijeˮ, Povelje zahvalnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, plakete Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, priznanja Narodnog muzeja Srbije, Muzeja nauke i tehnike, NC ,,Odbranaˮ Ministarstva odbrane za najboljeg saradnika i dr.