Peti Japansko-srpski festival filma održaće se od 6-8. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, Uzun Mirkova 1. Ovogodišnji JSFF predstaviće bogat filmski i prateći kulturno umetnički program na temu „Vizija“.

Posetioce očekuju izložba, tribine, filmovi i jedinstvena prilika da budu deo kulturne razmene upoznajući se sa vizijama stvaralaštva i kinematografije. Sa Noah Whiteroom, kooridinatorkom japanskog organizacionog tima, razgovarali smo o festivalu, programu, kulturnoj razmeni, viziji festivalskog tima, ali i o neskrivenoj strasti prema Srbiji, srpskoj kulturi i filmu.

Uoči petog Japansko-srpskog festivala filma opišite nam iskustva i angažovanje tima JSFF na polju kulturne razmene?

Moje neiskustvo u angažmanu ovakvih manifestacija je bilo ograničeno, i očajnički sam se suočavala sa svim pratećim izazovima. Vremenom se tim u Japanu formirao i širio, tako da je danas skauting, organizacija i promocija neuporedivo lakša I bolje organizovana nego pre pet godina. Već nekoliko godina imamo aktivnu komunikaciju i saradnju sa Ambasadama, kulturnim institucijama i organizacijama u Srbiji i Japanu koje nas vode ka sve kvalitetnijoj kulturnoj razmeni. Kada poredim Japan i Srbiju, moram da primetim da Tokijo ima veliku konkurenciju kulturnog programskog sadržaja kao i specifičnu publiku koja ima svoje principe i koja zaheva vreme da u potpunosti prihvati neke događaje. Mislim da se JSFF kreće u dobrom pravcu po tom pitanju.

Da li možete da navedete neke sličnosti i razlike srpskog i japanskog filma?

Jako je teško to reći u jednoj reči s obzirom na bogatu poudu obe zemlje. Ali, usudiću se da kažem sledeće: Moj utisak je da se srpski filmovi izražavaju kao: “Ja sam razvijen subjekat koji živi i želi da ima interakciju sa ljudima i okolinom”. Dok bi osobina japanskih filmova glasila: “Ja sam pre svega original kroz koje se ogledaju fenomeni”. Ali, ponovo bih podvukla da je ovo generalizacija i da je izuzetaka mnogo, iako je očigledna razlika kako reditelji iz Srbije tretiraju odnose sa okolinom kada su u njih uvereni.

Kako japanska publika reaguje na projekcije srpskih filmova?

Veoma je malo prilika kada japanska publika može da poseti projekcije srpskih filmova, i to čini ovaj festival vrednim samom po sebi. Kvalitet produkcije i kvalitetan nivo realizacije kratkih srpskih filmova je nešto što prvo primete svi posetioci, rekla bih, bez izuzetka. Ne treba posebno napominjati da način na koji srpski autori prikazuju dramu i razviju scenario kratkih filmova fascinira gledaoce u Tokiju svake godine.

Veoma je zanimljiv način na koji funkcioniše tim Japansko-srpskog festival filma u dve udaljene države, recite nam nešto više o tome?

I nakon pet godina intenzivnog rada i komunikacije, moje znanje engleskog je ograničeno, nesporazumi su deo naše realnosti, ali mi smo naučili kako da ih prebrodimo, i to me čini jako srećnom. Pre nekoliko godina odlučili smo da razdvojimo datume eventa u Beogradu i Tokiju. Do ove odluke smo došli osluškujući publiku. Beogradska publika je fleksibilnija, više naviknuta na festivale, dok je deo japanske prirode planiranje ličnog rasporeda mesecima unapred. Tako da smo ovom odlukom omogućili višemesečnu promociju u Tokiju i možemo da posvetimo jednaku pažnju svakom događaju.

Šta posetioci mogu da očekuju na petom JSFF-u, i zašto “Vizija”?

Viziju kao temu petog festival odabrali smo zbog kompleksnosti i raznolikosti tumačenja ove teme. Želeli smo da uporedimo poglede dve zemlje na interpretaciju ovog pojma, ali tokom organizacije imali smo priliku da se susretnemo i sa totalno različitim tumačenjem unutar jedne zemlje. I beogradski i japanski event će objediniti sve to programskim blokovima i propratnim sadržajem.

U godini našeg malog jubileja, japanska projekcija će biti u Šibuji u Tokiju, centru koji generiše prestižne škole filma, bioskope i pozorišta a takođe pripremamo i tribune, saradnje autora iz Srbije i Japana i kvalitetan program. Mislim da smo sa oba eventa uspeli da prikažemo “Viziju” u celini, I veoma se radujem zbog toga.

Po Vašem mišljenju, da li je JSFF filmski festival, ili festival kulturne razmene?

Filmovi su deo kulturnog miljea neke sredine ili društva i centralni fokus Japansko-srpskog festivala filma. Ali, složićete se, potpuno razumevanje nekog filma (ako to postoji), je nemoguće bez poznavanja nečije kulture. S tim u vezi mi se kao tim trudimo da povežemo dve kulture.

Finansiranje i održivost internacionalnog projekta je veliki izazovm, na koji način se finansira JSFF?

JSFF u Japanu ima skroman fond od dobrovoljnih prihoda i doprinosa od prodaje karata. Kroz rad smo naučili da cenimo vrednost kvalitetnog programa, i zajedno sa srpskim timom usaglasili smo se da to treba da nam bude primarni cilj. Lično preferiram skromnije festivale sa kvalitetnim i smelim programom nego glamurozne festivale sa crvenim tepihom.

Srbiju ste posetili kao jedan od organizatora JSFF-a, ali i sa bendom 101A. Da li možete da se prisetite prvog utiska o Srbiji i uporedite ga sa onim što znate sad?

Ne mislim da se moje mišljenje promenilo, bar ne utisak, ali je moje poznavanje vašeg društva danas jače. Za vreme prve turneje najviše vremena smo proveli u Beogradu i Novom Sadu, pa nam je utisak i bio vođen onim što smo u tim gradovima iskusili, ali to su veliki evropski gradovi gde se lokalna kultura ne prepoznaje za vreme kratke posete. Sada sam svesnija razlika koje druga mesta u Srbiji nose.

Vidim koliko ljudi u Srbiji iskreno ceni muziku, umetnost, filmove i druge sekundarne aspekte života, svaka kuća je ukrašena sa različitim umetninama i autentičnom dekoracijom. Mnogo mladih ljudi iako se muzikom bave kao hobi neretko imaju veliki autorski kvalitet.

Srbija je prošla kroz teške periode, ali i u tim okolnostima umetnost stvaranja i umetnost življenja osećam kad god sam u Srbiji, i to me ispunjava. Rekla bih da je to najveća razlika ako uporedimo Srbiju sa Japanom.