Bukvalno. Zaposleni u novom i fenomenalnom Apple Parku u Kupertinu provode dane kao da se nalaze u nekom beskrajnom skeču.

Ko bi ikada pomislio da posao u Apple-ovom novom sedištu nije ostvarenje svih snova? Kada je zgrada napokon predstavljena svetu, svi su bili oduševljeni tim vrhunskim arhitektonsko-umetničkim delom. Sve one kamene stepenice, bezbrojne drvene površine, oaza zelenila koja okružuje zgradu, a tek tehnologija! Niko ni u najluđem snu ne bi pomislio da bi moglo biti problema sa zgradom čija je izgradnja koštala pet milijardi dolara.

A onda su krenule prve primedbe. Čim su se zaposleni uselili u zgradu, počeli su da se žale na ogromne otvorene kancelarije. Filozofija koja je trebala da motiviše bolje odnose i saradnju među zaposlenima bila je toliko agresivno primenjena da je potpredsednik Johny Srouji lično spasio svoju ekipu i preselio ih u zasebnu zgradu. Evo kako je njegovu reakciju opisao John Gruber sa bloga Daring Fireball:

Kada je Srouji video tehnički crtež, njegova se reakcija svela na ‘U k**** to, u k**** to, ovo je sr***.’ Pa je njegova ekipa dobila svoju zgradu, na bočnoj strani kampusa… Meni se čini da je ta zgrada izgrađena jer je Srouji rekao da njegova ekipa neće raditi u takvim uslovima.

Bloomberg sada piše o jednom drugom problematičnom aspektu građevine, koja mnogima stvara glavobolju. Bukvalno. Dakle, građevina je napravljena uglavnom od staklenih panela, kako spolja, tako i iznutra – to je zapravo jedna od osnovnih karakteristika kompleksa; istovremeno, osnovna karakteristika stakla je providnost. Problem je što je staklo svuda, pa su zaposleni potpuno izgubili osećaj za prostor, poput Marion Cotillard u filmu Inception.

Šta je stvarnost, a šta je staklo? Ima li vrata? Hoću li ikada pobeći ili je ovo mesto moj grob?

Dok zaposleni razmišljaju o tim pitanjima, ili jednostavno šetaju zgradom gledajući u svoj iPhone, neretko im se dogodi da udare glavom u zid. Nepotrebno je uopšte isticati da nastradaju oni, a ne zid, jer je napravljen od panela teških nekoliko tona. Situacija je eskalirala do te mere da je deo buntovnih zaposlenih počeo lepiti Post-It papiriće na stakla, zanemarujući pritom posledice koje bi takav čin mogao imati na srčano zdravlje Jony Ive-a.

via GIPHY

Naravno, brzina kojom zaposleni lepe nalepnice na stakla ne može se meriti sa brzinom kojim ih nadređeni uklanjanju – ipak je dizajn iznad svega.

Izvor: Bloomberg