Smatra se da pismenost datira između VII i IV milenijuma p.n.e. Ljudi su, u početku, pisali na raznim materijalima kao što su glina, svila, keramika, a kada je reč o odabiru najstarijih knjiga na svetu, iste moramo na neki način i klasifikovati.

Reč „knjiga“ se definiše kao svežanj papirnih listova uvezanih unutar korica ili kao duži pisani rad. Ova definicija isključuje pisanje na glinenim pločama, svicima i slično, mada je ova dopunjena tako da se odnosi na svaki rukopis povezan koricama.

Klasifikacija može da se odnosi i na sam sadržaj knjige. Neki stručnjaci smatraju da knjiga treba da poseduje određeni „pogled na svet“ kako bi se takve knjige razlikovale od administrativnih spisa. Sastavili smo, po našem mišljenju, veoma interesantnu listu najstarijih knjiga. Lista obuhvata knjige od najstarijih štampanih preko najstarijih rukopisa u istoriji.

„Madridski kodeks“

Pronađen u Španiji 1860, poznat i kao kodeks „Tro-Cortesianus“, jedini je rukopis za koji se smatra da potiče od Maja iz perioda oko 900-152. godine. Najverovatnije poreklom iz Jukatana, napisan je na jukatanskom koji pripada grupi majanskih jezika uz itski, lakandonski i mopanski. Stručnjaci ne mogu da se slože oko datuma kada je „Madridski kodeks“ napisan,mada neki stručnjaci tvrde da je to bilo pre španskih osvajanja u XVI veku. Knjiga je izložena u muzeju u Madridu.

Procenjena starost: 494 godine.

„Gutenbergova Biblija“

„Gutenbergova Biblija“, poznata i kao „Biblija u 42 reda“, ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija mašinom štampana knjiga na svetu, čiji su prvi primerci odštampani 1454-1455. godine.

Štampao ju je Johan Gutenberg iz Majnca u Nemačkoj i smatra se najstarijom knjigom koja je štampana tehnikom pokretnih slova, iako postoje primeri koji navode da se u Kini štampalo na ovaj način vekovima ranije, kao u slučaju „­­­­­­­­Dijamantske sutre“.

Postoji 48 originalnih primeraka, od kojih je 21 kompletan.

Procenjena starost: 559 godina.

FOTO: Raul654/ CC BY-SA 3.0/ Wikimedia Commons
„Keltski Psaltir“

„Keltski Psaltir“ porede sa škotskom „Knjigom Kela“. Ovo džepno izdanje čuva se na univerzitetu u Edinburgu gde je prvi put izloženo u sklopu izložbe 2009. godine. Smatra se da je knjiga napisana u XI veku, što je čini škotskom najstarijom knjigom.

Procenjena starost: 938 godina.

FOTO: Jürgen Howaldt – Self-photographed/ CC BY-SA 2.0/ Wikimedia Commons
„Dijamantska sutra“

Budistički sveti tekst, „Dijamantska sutra“ smatra se najstarijom štampanom knjigom na svetu. Pronađen u zazidanoj pećini u Kini, sa drugim štampanoim materijalom, na ovom sivkastom svitku prepoznati su kineski simboli. Napomenuto je pri kraju samog teksta da je kopiju ovog rukopisa napravio Vong Đai, prema nalogu svojih roditelja.

Procenjena starost: 1145 godina.

„Knjiga Kela“

Primerak „Knjige Kela“ izložen je u biblioteci Triniti koledža u Dablinu, u Irskoj, a pretpostavlja se da su ga napisali monasi u VIII veku.

Ovaj veličanstveni molitvenik je oslikan rukopis jevanđelja na latinskom jeziku. Sastoji se od četiri jevanđelja Novog zaveta.

Procenjena starost: 1213 godina.

„Sidur“, jevrejski molitvenik

Pretpostavlja se da jevrejski molitvenik „Sidur“, otkriven tek 2013, datira iz prve polovine IX veka. Ovaj očuvani rukopis na pergamentu i u originalnom povezu toliko je star da sadrži vavilonske oznake u pisanju koje podsećaju na one koje nalazimo u staroengleskom jeziku. Na osnovu ovoga stručnjaci procenjuju da ovaj spis datira iz doba vavilonskih talmuda srednjeg veka.

Procenjena starost: 1173 godine.

„Jevanđelje Sv. Katberta“

Smatra se jednom od najstarijih očuvanih, netaknutih evropskih knjiga. Britanska biblioteka ju je 2012. godine kupila za 9 miliona funti od sredstava prikljupenih donacijama.

Pretpostavlja se da je 698. godine ova knjiga pohranjena u grob Sv. Katberta od Lindisferna, jednog od najpoznatijih britanskih svetaca. Odolevši vikinškim osvajanjima i pljačkanjima, knjiga je premeštena u katedralu Dirham gde je zatim pronađena u prvoj polovini XII veka i to sa posvetom na unutrašnjoj strani korice.

Procenjena starost: 1315 godina.

„Bibilioteka Nag Hamadi“

Smatra se najstarijom uvezanom knjigom i sastoji od 13 kodeksa ispisanih na papirusu u kožnom povezu, a sasvim slučajno ju je pronašao stanovnik mesta Nag Hamad u Gornjem Egiptu.

Knjige sadrže tekstove o gnosticizmu i datiraju iz prve polovine IV veka. Pisana je na koptskom jeziku iako se smatra da su ovi spisi zapravo prevodi sa grčkog jezika.

„Bibilioteka Nag Hamadija“ je izložena u Koptskom muzeju u Kairu u Egiptu.

Procenjena starost: 1693 godine.

„Pirgijske zlatne ploče“

Ove tri ploče s početka V veka p.n.e, nađene su pri iskopavanju antičkog svetilišta Purgija, u Italiji. Zbog rupica na ivicama, stručnjaci pretpostavljaju da su bile uvezane. Dva teksta su napisana na etrurskom, a jedan na feničanskom i beleže kako kralj Teferije Valianas posvećuje „sveto mesto“ feničanskoj boginji Aštarti. Ploče se mogu videti u Etrurskom nacionalnom muzeju, u Rimu.

Procenjena starost: 2513 godina.

„Etrurska zlatna knjiga“

Datira iz sredine VII veka p.n.e. i smatra se najstarijom knjigom od nekoliko strana. Nađena je pre 70 godina na reci Stromi u Bugarskoj.

Sastoji se od 6 ploča od šestokaratnog zlata, povezanih prstenovima. Na njima su etrurski simboli, kao i slike konja, jahača, sirene, lire i ratnika.

Knjigu je Nacionalnom istorijskom muzeju Bugarske u Sofiji poklonio osamdesetogodišnji donator koji je želeo da ostane anoniman.

Pre 3000 godina, emigriravši iz Lidije (sada Turska), Etrurci su naseljavali centralnu Italiju.

Procenjena starost: 2673 godine.

Izvor: wiganlanebooks.co.uk